Napustivši Jugoslaviju jos pre rata, Ensar Velijević danas pomaže onima kojima je pomoć potrebna.U Italiji živi već 25 godina a radi na Institutu za osobe ometene u razvoju, organizuje sakupljanje pomoći bilo koje vrste a sve to postiže ne odvajajući se od svog bicikla, koga od milošte zove "ZEKAN"
,,Ponosan sam što sam iz Gore!'',kaže Ensar.
Dok Ensar priča svoju priču o biciklističkim avanturama i solidarnosti meštana Gore, on svoje pređene kilometre stavlja na prodaju trudeći se da pomogne svakome ko pomoć zatraži. Dok nam ovo priča, Ensar Velijević uporno ponavlja: ,,Ovo sto ja radim nije moja, već je zasluga mog naroda.''
Njegov narod su Goranci, muslimanska zajednica koja živi na Kosovu, Goranci još zive u Albaniji i Makedoniji.
Ensar je iz svog zavičaja otisao pre 25 godina, sada daleke 1990 kako bi izbegao rat koji se tada osecao u vazduhu iznad cele Jugoslavije.
,,Goranci nisu vaspitavani da mrze, zato rat nije za mene'' priča nam Ensar. Strpljenjem, radom i učenjem uspeo je da nađe svoj put i pronađe sebe u jednoj državi koju ranije nije ni poznavao. Uspeo je da ujedini ljubav prema biciklu i volju da nešto uradi za druge. Danas Ensar živi u Veroni, oženjen je i ima dve ćerke, radi na Institutu za osobe ometene u razvoju ''Don Calabria''.
Njegov se život dosta promenio zahvaljujući jednoj nagrađivanoj fotografiji, fotografa i novinara Kevina Kartera (Kevin Carter). Uslikana je u Sudanu na jednoj deponiji a u prvom planu vidi se izgladnelo i neuhranjeno dete dok u je pozadini orao-lešinar, koji kao da čeka njegovu smrt.
Njegov narod su Goranci, muslimanska zajednica koja živi na Kosovu, Goranci još zive u Albaniji i Makedoniji.
Ensar je iz svog zavičaja otisao pre 25 godina, sada daleke 1990 kako bi izbegao rat koji se tada osecao u vazduhu iznad cele Jugoslavije.
 |
| ENSAR SA PORODICOM |
Njegov se život dosta promenio zahvaljujući jednoj nagrađivanoj fotografiji, fotografa i novinara Kevina Kartera (Kevin Carter). Uslikana je u Sudanu na jednoj deponiji a u prvom planu vidi se izgladnelo i neuhranjeno dete dok u je pozadini orao-lešinar, koji kao da čeka njegovu smrt.
 |
| SLIKA KEVINA KARTERA |
,,Posmatrajuci sliku i mozda ubivši orla shvatio sam da nikako ne mogu pomoći ali ako nešto uradim za izgladnelu decu onda je to svakako od koristi,'' kaže nam Ensar.
,,Čuo sam za Eldina Murati, iz Gore, koji živi u Švajcarskoj a koji je već organizovao niz humanitarnih akcija i odlučio sam se da mu pomognem. Počelo je kad sam mu pomogao oko organizacije i skupljanja pomoći za decu i siromašne u Tanzaniji'', nastavlja Ensar.
Takođe, ovo nije prvi put da Ensar organizuje nešto u dobrotvorne svrhe. Uz pomoć Goranaca iz svog sela Globočice organizivao je sakupljanje sredstava za osposobljavanje ulične rasvete, izgradnje zida na seoskom mezarju, zatim u više navrata pomagao je i oko radova na seoskoj džamiji i sakupljanju finansiske pomoci za lecenje pojedinih meštana.
,,Organizacija pomoci za decu u Tanzanije služila mi je kao podstrek da se može uraditi više. Prošle godine je Eldin objavio post na facebooku kako skuplja pomoc za sirotista u Tanzaniji, ta vest se brzo proširila i za nepuna dva meseca sakupili smo oko 15000 eura, odneto je oko 300 kg dečije garderobe, igračaka i školskog pribora koje je podeljeno po sirotištima u Tanzaniji.''
 |
| TANZANIJA |
,,Organizacija pomoci za decu u Tanzanije služila mi je kao podstrek da se može uraditi više. Prošle godine je Eldin objavio post na facebooku kako skuplja pomoc za sirotista u Tanzaniji, ta vest se brzo proširila i za nepuna dva meseca sakupili smo oko 15000 eura, odneto je oko 300 kg dečije garderobe, igračaka i školskog pribora koje je podeljeno po sirotištima u Tanzaniji.''
U januaru ove godine Ensar dobija poruku koju mu šalje jedna goranka koja živi u Hrvatskoj a traži pomoć za sina koji je doživeo saobraćajnu nesreću i nalazi se u komi. Tom prilikom, Sašina koja se amaterski bavi slikarstvom, stavlja jednu svoju sliku na prodaju a sva sredstva idu za porodicu. Istovremeno putem facebooka i drugih kontakta, organizuje se još jedna akcija a kojoj se odazivaju mnogi goranci, kako iz dijaspore tako i Gore.
 |
| KM ZA AMELA |
Najskorije Ensarovo putovanje bilo je u Afriku i Niger, početkom oktobra, prilikom najvećeg muslimanskog praznika Kurban Bajrama.
 |
| NIGER |
Zahvaljujuću turskim dobrovoljcima koji su ih sačekali u Nigeru posetili su najugroženije delove glavnog grada Niamey, sirotista, jednu grupu nepokretnih osoba i podelili pomoć i kurbane. Zatim su obišli i dvadesetak naselja van glavnog grada u pustinji podelivši 96 kurbana koje su dali Goranci za braću muslimane u Nigeru.
Od preostalih novčanih sredstava i jednom većom donacijom od strane jednog meštanina Gornjeg Ljubinja, uplaćeno je 22 operacije katarakte.
"U Nigeru bilo teško i vruće ali nama je bilo čast predstavljati Goru, u Nigeru je rođena ideja za sledeću godinu ali gde... otom -potom", završava Ensar svoju priču.
Ko su Goranci i od kada žive u Italiji?
Goranci su vredan narod sa posebnim vrednostima.
U Veroni živi preko 30 goranskih porodica. Goranci su muslimanska zajednica koja živi na Šar planini, a mesto u kojem žive zove se Gora. Drugi naziv koji goranci rado koriste je ''Našinci'' sto znaci "Naš insan" .
U Gori, na Kosovu, postoji 19 goranskih sela, dok ih u Albaniji ima 9 a u Makedoniji svega 2.
,,Mi imamo svoju teritoriju, svoj jezik,tradiciju, kulturu, folklor ali ne i dovoljno elemenata kako bi nas priznali za naciju. Naš jezik postoji samo u oralnoj formi i nije zvanično priznat a povrh svega toga i naša istorija nije baš najjasnije objašnjena'' objašnjava Ensar.
Jedan od prvih goranaca koji ji je došao u Italiju, davnih osamdesetih godina, bio je Džemil Redžepi, poznati operski pevač koji je više od dvadeset godina nastupao u veronskoj areni, Milanu pa i čitavom svetu.
Nakon Džemila dosao je i Nedim Velijevic, mladi talentovani slikar, koji na žalost nije stigao da svetu pokaže svoj talenat, odmah posle njih usledili su i mnogi drugi.
,,Danas u Italiji živi preko 3000 goranaca. Malo je ko od vas u Italiji cuo za Gorance. Pitate se zasto? Goranci su umiljat, posten i vedan narod. Ovde u Veroni pa i u celoj Italiji skoro da niko nije bez posla, nikad niko nije završio u zatvoru, niti je pod bilo kakvom istragom.,,Ponosan sam sto sam iz Gore!'' ponavlja po ko zna koji put i nastavlja, Goranci su ubivsoj Jugoslaviji važili za jako pametan i posten narod i statistički jedan od vodećih naroda po stečenim diplomama i ostvarenjima.
"Gora se voli srcem!",ponavlja Ensar. U Veroni se zaista dobro osecam, jos od prvog dana ,odmah su me prihvatli a ja sam im uzvratio poštujući njihove zakone, tradiciju i kulturu.
Svojom već poznatom frazom "Ponosen na Gora i nasinci!" Ensar nam završava svoju priču.
OBRADA: MOJA GORA
 |
| NIGER PODELA POMOĆI |
"U Nigeru bilo teško i vruće ali nama je bilo čast predstavljati Goru, u Nigeru je rođena ideja za sledeću godinu ali gde... otom -potom", završava Ensar svoju priču.
Ko su Goranci i od kada žive u Italiji?
Goranci su vredan narod sa posebnim vrednostima.
U Veroni živi preko 30 goranskih porodica. Goranci su muslimanska zajednica koja živi na Šar planini, a mesto u kojem žive zove se Gora. Drugi naziv koji goranci rado koriste je ''Našinci'' sto znaci "Naš insan" .
U Gori, na Kosovu, postoji 19 goranskih sela, dok ih u Albaniji ima 9 a u Makedoniji svega 2.
,,Mi imamo svoju teritoriju, svoj jezik,tradiciju, kulturu, folklor ali ne i dovoljno elemenata kako bi nas priznali za naciju. Naš jezik postoji samo u oralnoj formi i nije zvanično priznat a povrh svega toga i naša istorija nije baš najjasnije objašnjena'' objašnjava Ensar.
 |
| ENSAR I DŽEMIL REDŽEPI |
Nakon Džemila dosao je i Nedim Velijevic, mladi talentovani slikar, koji na žalost nije stigao da svetu pokaže svoj talenat, odmah posle njih usledili su i mnogi drugi.
 |
| NEDIM VELIJEVIĆ-ARENA U VERONI |
"Gora se voli srcem!",ponavlja Ensar. U Veroni se zaista dobro osecam, jos od prvog dana ,odmah su me prihvatli a ja sam im uzvratio poštujući njihove zakone, tradiciju i kulturu.
Svojom već poznatom frazom "Ponosen na Gora i nasinci!" Ensar nam završava svoju priču.
OBRADA: MOJA GORA
IZVOR: L'ARENA