Đurđevdan u Gori počinje urankom. U pet sati ujutro devojke i žene obučene u nošnje, pristizu u grupama kao buketi livadskog cveća. Narod je izlazio iz svojih kapija svečano obučen. Na uranku izlazi mnogo mladih. Svi se šetaju drumom kao na korzu i to više puta u oba pravca, od sela i ka selu. Žene i devojke beru travke da okite kapije, ali se venci ne pletu. Mladi bračni parovi, drže se za ruke. 

Đurđevdan '97

Proslava Đurđevdana nastavila se posle podne u 15h na Vlaškoj livadi. U okolini su sela, Rapča, Mlike, Kukaljane, Baćka i naravno Dragaš, a za Đurđevdan se dolazi čak iz inostranstva. Na livadi se okupi oko 3ooo ljudi. Žene i devojke su pretežno u nošnjama. Na gustoj pašnjačkoj travi, formira se kolo devojaka, belo kao niz bisera. Nad livadom blista Koritnik još uvek pod snegom.

Devojka u nošnji '97

Oko 16h pojavljuju se tupani (muzičari) sastavljeni od dva zurlaša i dva bubnjara. Sviraju goranska kola. Goransko kolo igra se uvek lagano i u istom ritmu. Iz kola se ne izlazi, samo se u kolo ulazi, te se stalno proširuje. Postepeno se u kolo hvataju i žene. One na sebi imaju terlik, strukirana crna satenska haljina sa dugim rukavima. Bubnjar se pred jednom od njih lomi, uvija i kleči jer ga je častila da svira za njenu buduću snahu, do koje se u kolo uhvatila. Nema nikakvog ozvučenja ni buke. Sve je dostojanstveno i otmeno.

Oro 1997.god

Žitelji 18 goranskih sela, koji uglavnom rade van Gore na prostoru bivše Jugoslavije i u Evropi, dolaze za ovaj dan kući. Da se sretnu sa svojima i provesele se, da im deca ne zaborave svoje korene, a mladi da upoznaju svoje buduće životne saputnike. Đurđevdan se u Gori slavi više dana i svaki dan u nekom drugom selu. U pojedinim selima momci se odevaju u žensku nošnju i organizuje se prava pozorišna predstava, najčešće imitacija svadbenih ceremonija.