 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Kuće su bile prazne. Dok se naš automobil trkaljao vrtoglavim krivinama duž južnokosovske planine Šar, vozač nam je pokazivao lokalna sela u kojima su nasumično grupisane kuće ostavnjene na zlatno obojenim napuštenim planinskim predelima. Nijedno, rekao je, nema stanivnike.
Njihovi stanovnici, rekao je, odlazili su kako bi kao eimigraniti radili u Nemačkoj, koja predstavlja dom najvećem broju Kosovske dijaspore van Balkana. Odatle, oni bi slali novac svojim porodicama na Kosovu. Ovčarstvo, uobičajeni način života na plaini Šar, retko da je imalo unosan posao, veliki broj lokalne etničke grupe, Goranci, čije ime potiče od slovenske reči sa znacenjem ,,gorštak’’ , u današnje vreme traži stabilniji i moderniji način života.
 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Među ovim napuštenim selima , par njih i dalje je živo i funckioniše. Jedno od njih je i selo Brod, koji se nalzi 45km južno od drugog najvećeg grada na Kosovu Prizrena. Sa otomanskim stilom kuća i ulicama popločanim kaldromom, Brod je najuspešniji u razvoju skromnog lokalnog planinskog turizma, ugostujući tusriste, kao sto sam ja, željnih da saznaju što više o autentičnoj goranskoj kulturi na najudaljenijim visoravnima Kosova. Sa samo par hiljada stanovnika, Brod je mesto jedinog hotela u regiji, hotel ,,Arđena’’ (org. Arxhena), dok u poslednjih nekoliko godina program za razvoj UN-a radi na razvijanju lokalnih planinskih staza koje bi koristile za planinarenje na planinskom vencu i oko lokalnih sela. Ipak, kako sam uskro otkrio, metod koji se najčešće koristi prilikom planinarenja je, razgledanje na konju.
 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Potpasano potocima i izgorelih pasnjaka, Brod je jedno od najzivopisnjih mesta u regionu. Kada sam stigao, bele kuće bile su oprezno poređane duž kaldrme, dok je vetar udarao uskim ulicama i donosio zvuk jeseni. Ovce su zabadale svoje noseve u visoke stabljike trave, konji su njhali, dok su bube raznosile kamenje po suncu.
Reputacija Kosova u posednjih nekoliko decenija svodila se na rat, a ne mir. Kosovski rat od 1998-99, koji je rezultirao Kosovskom nezavisnošću od Srbije, ostavio je svoje tragove- pešačenje pojednim predelima Kosova je i dalje veliki rizik od mogućeg nailaženje na mine iz ratnog perioda. Kako su priobalne Balkanse drzave Hrvatksa i Crna Gora izgradile tursitičku infrastrukturu godinama nakon proglasnje mira, tako je i Kosovo počelo sa izgranjom svoje turističke infrastrukture i počelo da dočekuje posetioce. Autoput dug 272km od Milota(Albanija) do Pristine(Kosovo) kosovskog glavnog grada, preko Prizrena, zavrsen je 2013 godine samim tim ucinio je Kosovo još pristupačnijim. Novoplanirana izgradanja autoputa koji ce spajati Skoplje i Pristinu dovešće do jos većeg broja posetilaca.
 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Ipak infrastruktura u Brodu na skromnijem je nivou nego u ostalima predelima Kosova. Da bi nam pronasao smestaj, vodič je morao da poziva lokalno stanovništvo iz svog automobila. Uskoro smo otkrili da, kao sto su u Brodu već svi znali, turisti treba da portaže čoveka po imenu Biljgaip Zilje. Pre nekoliko godina, Zilje je nasledio trošan dom na kraju sela, koji je pretvorio u jedini hostel u Brodu. Njegovih 10 kreveta su i nego dovoljni za posetioce koji prolaze kroz ovo mesto.
Bilo je potrebno samo 5 min da Zije stigne do nas, pešačeći kroz neobeležena polja. Pregovarali smo na skromnom Ruskom, iako se na većini Kosova govori Albanskim jezikom, Goranski jezik spade u grupu Slovenskih jezika, dogovorili smo se za cenu od 10 evra po krevetu i dodatnih 5 evra za jelo. Naravno, morali smo da imamo konje.
U Brodu je više konja nego automobila, rekao mi je vodič. U stvari, letimičnim pogledom na ulice, delovalo je da ima više konja nego ljudi. Jedini način da vidimo kanjone i strmine koje okružuju selo je na konju, reko nam je Zilje. Za 10 evra smo mogli da dobijemo nosača, a za 20 evra i vodiča.
Nedugo nakon sto smo se dogovorili,pojavio se i naš vodič, 10-godisnji dečak čije se znanje engleskog svodilo na ,,dobro jutro’’. Nakon što sam uzjahao na nasamarenog konja krenuli smo. Malo ždrebe pratilo nas je u stopu, udarajući u grivu mog konja .
Jahali smo duž strmih staza i potoka imajući osećaj da će se moj konj svakog časa srušiti i nestati pod velikim stenama. Uskoro sela bivaju zamenjena okržljalom travom i kamenjem. Oblaci bacaju senku na litice sa strane. U stopu nas je pratilo ždrebe, koje bi povremeno svoje prisustvo dokazivalo udarajući mog konja. Dok smo prolazili južnim delom, duž klisure sela Brod prema Makedonskoj granici, veliki broj ovnova je zurio u nas.
Decak je ubrzao. Zatim je moj konj ubrzao i počeo da galopira. Ova situacija podstakla je ždrebe, koje nas je pratilo, na izazov i sve je rezultiralo pravom mini trkom između njega i mog konja. Moje pređašnje iskustvo sa severnoameričkim konjima me nije pripremilo za ovakvo iskustvo.
Kada smo stigli na kraj doline moj konj je počeđ da se guši i ispušta nekontrolisane krike od mog stezanja njegove grive.
 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Dečak je samo prevrnuo očima i uputio konja prema potoku. Umirio je mog konja šamarajući ždrebe po nozdrvama. Ja sam onako razdražen pojeo svoj ručak, sasušen paradajz i mekan sir, na prikladnoj i bezbednoj udaljenosti.
Grupa staraca sedela je pokraj šupe, kraj potoka, koja je služila za skladištenje drva, a među njima su se nalazila i dva mladića koji su nosili ovčije ogrtače. Ponudili su mi, na traljavom nemačkom, inače drugom stranom jeziku velikom broju povatnika emigranata, pomoć prilikom skidanja sedla sa mog konja. Uostalom ostalo je jos puno ,,sparschiene’’ razgledanja prirode i znamenitosti.
Bezuspešno sam uzvikivao na mog konja, ,,Schnell!!’’. Pokušao sam da objasnim. Brzo.
Dečaci su poceli sa histeričnim smehom. Pristojno jahanje očigledno nije bio slučaj ovde. Starac me je pridigao na konja gušeći se u smehu.
,,Schnell!!’’ (brzo, ger). Njihov vriskot odjekivao je širokm kanjonom dok smo se moj vodić i ja spustali stazom dugom 5km koja vodi prema selu Brod.
 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Brod, kako sam otkrio, očekuje da u bliskoj budućnosti ugosti veliki broj jahača. Na samo 3km od Broda nalazi se hotel ,,Arđena’’(org. Arxhena), luksuzan hotel u alpskom stilu, smesten je u klisuri izmedju dve litice. Prilikom moje kratke posete građevinski radnici su pripremali temelj za izgradnju novih teniskih terena. Reklamni panoi u lobiju hotela prikazivali su ljude koji planinare, jašu poljima ili pak penju uz stene. Beli paunovi, ne bas lokalni, lutali su poljima i kljuckali piljevinu koja se nalazila svuda oko njih. Kada sam zavirio unutra konobar me je ponudio kapućinom i sifrom za WiFi.
 |
| izvor: bbc.com (Gail Warrander) |
Vesti o ovakvom razvoju događa ipak jos nisu stigli u centar Broda. Sledećeg jutra, nakon sto sam olizao prste posle pojedenog bureka bacio sam se u potragu za kafom. Popeo sam se na drugi sprat seoske kuce, naškrnuta vrata bila je jedini pokazatelj da se radilo o trgovinskoj radnji a ne nečijem domu. Nakon par minuta uverio sam se da na svu srecu nisam zalutao u nečiji dnevni boravak. Nekoliko staraca odevenih u pantalone na tergere sedelo je na obodu sobe prateci prenos tronoge trke u Beogradu. Ponudili su me turskom kafom i dok su sedeli jedan pred drugog ne gledajuci se oci u oci tisinu su prekidali povremenim groktanjem.
Vani, moj vodic je gomilao ćebad na kobili. ,,Dobro jutro!’’ pevušio je...,, Dobro jutro, dobro jutro, dobro jutro.’’
MOJAGORA & ELVIR MAXUTI IZVOR: WWW.BBC.COM
BY: Tara Isabella Burton
LINK ORGINALA: BBC TRAVEL
Nema komentara:
Objavi komentar