Sudbina se surovo poigrala sa nekada brojnom porodicom Ajrami iz Dragaša, u Gori. Najpre je "rodbinski gen učinio svoje", pa je od osmoro dece Goranaca, Ramadana i Zubejde Ajrami, čak troje, od desete godine, obolelo od multiple skleroze. Prvo je u invalidska kolica pao davno pokojni Juso Ajrami, a potom i njegove sestre Ferida (64) i Ajša (54), koje su nepokretne od svoje jedanaeste godine. Za razliku od brata, sva je prilika da će bar one dočekati poznu i vrlo neizvesnu starost.
Od osmoro braće i sestara Ramadani, danas su, osim Feride i Ajše, u životu još troje: dvojica braće su, poput drugih Goranaca, otišla trbuhom za kruhom sa Kosova i jedva preživljavaju u Beogradu i Novom Sadu, a o nesrećnoj Feridi i Ajši, koje su posle rata na Kosovu morale "u izbjeglištvo", u Tutinu, gde je udata, brine njihova sestra Džavida.
- Kad su došle ovamo, a morale su da dođu jer u Dragašu nisu imale nikakve uslove za život i lečenje, smestili smo ih u napuštenu ostavu pored kuće, jer drugog prostora nismo imali. Tu žive evo već 16 godina, u 10 kvadrata, bez kupatila i najosnovnijih uslova za boravak ovako teških i nepokretnih bolesnika. Često im kolica kisnu napolju, jer nema mesta za njih u sobi - priča Džavida i naglašava da su Ferida i Ajša tek nedavno uspele da od socijalne pomoći koju dobijaju uštede za frižider.
- Dugo smo razmišljale: da li da kupimo akumulatore za invalidska kolica ili frižider koji nam je leti preko potreban da rashladimo lekove i vodu. Odlučile smo da akumulatori sačekaju, a da kupimo frižider - priča starija Ferida i ističe da sestra Džavida i njena porodica brinu o njima koliko mogu, ali da su nemoćni da im više pomognu jer i sami u mnogo čemu oskudevaju.
- Kad treba da se okupamo, sestra nas natovari na leđa i nosi do kupatila u njenoj kući. Da nije njene sestrinske ljubavi prema nama i njenog odricanja, ko zna gde bi danas bile i da li bi još bile u životu - priča Ajša i objašnjava nam da je i Džavidi zdravlje popustilo i da ih sve tri čeka teška i neizvesna budućnost.
- Sve što od socijalne pomoći dobijemo, uglavnom potrošimo za lekove, za hranu ono malo šta ostane. A želele bismo da sagradimo bar jednu sobu sa kupatilom gde bi mogle da kao ljudi provedemo ostatak života. Opština je spremna da nam obezbedi plac, ali smo mi ovako nepokretne nemoćne da bilo šta preduzmemo, niti da radimo i zaradimo. Samo uz pomoć dobrih ljudi naša starost i naša sudbina bila bi bar malo lepša i izvesnija - dodaje Ajša Ajrami.
Nema komentara:
Objavi komentar