"Goro le Goro zelena, srcevo ni izgore dušava ni ga razbolje. Za tebe Goro zelena svze oči ni ge iscedija. Kakve vremina imalje ljuđi od glad i boljes izmrelje, a ti si Goro trpila so gurbet si se borila, so madžir si se borila, so azil si se borila, so pesma si se ranila. Sama sebe često si zborila, sve će projde Goro zelena, učini sabur ka šo si činila."
GORA PRISTALA
Ej mori Goro, Goro pristala, da znješ, da znješ da zboriš i ako možeš malo da seneš i da se odmoriš. Pa da ni kažeš nam Gorancim kako si nastanala i mije tvuje deca kako sme nastanalje, zašto si toljko pristala i zašto ni si isterala ? Pa ne vikaš da ti se vratime samo toljko da te poljame, i za tebe malo da poželame. A ti Goro pristala dertoji ne ni ge kažuješ niti mije malo da se odušime, a tvua težina ne možeme da ga razbereme, ne samo sto si toljko pristala i nas ne teraš kroz vekoj tvua pristavština na druge mesta da ga preneseme i druge mesta da raspristaljujeme.
Koljku ovce kroz vekoj s napasla, koljku stoka kroz vekoj si napojila koljko cvećina i cvećinćića si razvila i na gurbet, mađir i azil si pratila. Pa ne vikaš so svze da ti se vratime da poljame još jenuš tvua pristafština, so belje snegoj našarena, so trava zeljena oblječna so cvećina i cvećinćia rasturene, i so najubave izvori so voda napojena.
Ka možeš sve take kroz vekoj da postigneš i nikako da se umoriš ilji odmoriš i mije deca tvuje kroz vekoj take rabotame svećede će šo nisi pratila kroz dunja dunjska rasturila. A ti Goro pristala teraš dertoji svuje možda kroz tija nešto ni kažuješ a mije deca tvuje ne možeme da te razbereme i kroz vekoj take ideme. Ništo ne možeme da promenime alji tebe Goro zeljena morame da te poslušame jer samo tebe Goro imame a druga zemna nemame.
GORANCI
O goranci stradne, gradne, radne, gladne, milje a do ćvera će ste bilje, so plajna, so ovce, so gurbet i dućani ste se boravilje. Vo Titovo vreme ubavo ni beše, nas Goranci nikoj ne ne zadevaše. A poslje druga Tita goljema muka za Goranci nastana, na čija da bidet strana. Od obedve strane na Goranci počna hajka, svim Gorancim gim se progoni majka.
Srbija “možda” naša mati vo azil ne isprati, a Srbija “možda“ naša mati stara na cedilo ne ostajla. A nova Kosovska republika mala ne znam šo ni našla maana, sve stanoj i kuće ni ge izimala, sve dućani ni ge isturala. I za tija obedve krive strane bez Goranci ostanalje.
A sega neka ni je Evropa zdrava i živa što ne nas goranci prihvatila, oj Evropo naša mila, fala ti što si Goranske cvećina vo svua bašća zasadila. Goranec vo Evropa ka će dojde, kroz sve muke mora ponovo da projde. Za tija nema kogo da praša, za sve mora sam da se raspraša, za sve mora sam da se namuči, prvo strani jezik da nauči. Ne sme nikogo za ništo da prašuje, jer nikoj ništo ne mu kažuje.
Gorancu mora malo vreme vo Evropa da mu zamine, i za tija neka ne se sikira vo Evropa nema da zagine. Što će činiš Goranec, takvo vreme došlo, teško koj će ostane so lošo. Goranec vo azilski krevet ka će ljegne, malo zbi i ruke će stegne, malo će se nasekira, zašto život take mu zamina vo azil vo tuđina. Goranec sabaalje mora rano da porani, nekoj dinar da zaradi, da ima deca da narani i jos nekoj dinar na brzina da fati, babetu i nani vo gora da prati. Možda se goranci nekua Šarplaninska tvrda vrguljava buka, pa ka trebe nekoj dinar da zaradi ne go faća nikakva muka. I sve take od početka pa do kraja možda se Goranci nekua nova tursko-bosansko-srpska raja i od sve druge ne znm šo ne spaja a šo ne razdvaja. O Goranci za svećede sme za nigde ne sme, sve možeme a ništo ne možeme, sve znjeme a nisto ne znjeme. A nikako da se dobro organizujeme.
GORA I GORANCI KROZ VREME I PROSTOR
A karšija od daljeko na jena prava Šarplaninska buka kukajca kuka. A kroz šuma i ljivađe piljića pujet vo Gora proljć najavujet. A toga cvećina i cvećinćića se razvivujet, pomalo vetroji dujet sve trafke i ljistoji na granke i drva se milujet i razigrujet. A snce ka će ogrije sve vo priroda se raduje i sve kamećića i trnćića se smijet i toga dejke i bećari iljizajet da se zasakujet. Od vroj vo plajna snegoji se topet kroz izvori i izvorćića, potoci i potoćića vode krkoret, ka će goljema reka trčet sve staro smetište da ni očistet. Reke toga goljeme bujet i od radost ka će ge poslušaš oni ka boš pujet a oni zujet i na podaljeko ubavo se čujet. Takof fenomen nikgde možda na dunja go nema, samo vo proljeć može da se viđi i čuje vo naša Gora zeljena.
A nekoga vo Gora zeljena jos poubavo ni bilo alji sega sve tija se uništilo, so ovce so stoka plajna puna ni bila alji sve narod sega ni otišov vo tuđina. Narod sega vo Gora dojiđa samo ako ima vo život malo sreća, samo ako nasipaf so pare jena vreća. Nekoga žene i dejke mlogo popristalje ni bilje, žene terljizi ćervina, skutaće i nogajce, a dejke ćintijani i krpćića ni nosilje.
A sega besne auta ni vozet od šmike i golotinja ne možet da se prepoznet. Oni veljet da se kroz dunja mlogu namućilje, alji ka će viđiš malo nešto od druge naučilje. A babovci i muži ništo ženem ne gim veljet, jer kroz dunja dunjska stalno se selje i nemaje vreme za nikogo da se razberet. Svuje adeti i vera Islam brgum ga zabravaje a tuđe adeti brgum prihvaćajet.
Mlogu od nji nekuje nove pesme pujet i mlogu od nji turci, srbi, bošnjaci i albanci postanujet. A ne znjet goranci ćede god da idet ništo sem goranci ne možet da bidet. A i druge ljuđi i narodi nikako ne ne shvaćaje samo ka goranci nas ne prihvaćaje.
GORA
Ajr da viđi Srbija, oja neje Srbija, ajr da viđi Albanija oja neje Albanija, ajr da viđi Bosna oja neje Bosna, ajr da viđi Turska oja neje Turska, oja je Gora, Gora pristala, senala malo i se odmorila. Da bi svim vam progovorila, zašto je toljko pristala i zašto ne isterala.
Poljajte svi mene šo me sakate i šo trebe da me čuvate i da me poštujete. Poljajte vroj muje so snegoj belje našarene tija je ćerve belo na glava šo nosm, belo od snegoj Šarske naprajeno, pa poljajte rboj i čemberi okolo ćerve šo som naredila so raznorazne munistre i aspre naredeno tija se cvećina od plajna nabrane i ćerve naredeno.
Poljajte čelo muje so kapa so dukati nardena. Svakoj dukat je muje selo zlatno pristalo, pa poljajte muje veđi ka potoci goranske i oči ka reke goranske što svze turaje za vas deca muje što mi ste se rasturilje. Poljajte anterija mua koljko je pristala, som morala so crn terljig da ga prekrijem da naoci ne me udrite.
Poljajte đerdani so som naredila, i kolsuzi i jeljeci so som iskrojila i našarila i so kopče jake zakopčala grđi muje i srce da stegnem dan mi pukne za vas deca muje želaječi. I košulja so som našarila i naredila i puas i skutaća so som izotkala da bi mogla da se prepašem da bi bila stegnata i prstegnatea da bi mogla sve da izdrzim deca muje sve rasturene nadvor so izdržujete i mene so ne me zabravate.
Poljajte nogajce muje i kundre od videla šo nosim, koljko se čiste i videvne cela dunja ga razvideljujet a ja tija ništo ne som sakala Sajbija take mi naredif. I ja som go poslušala i ništo ne som mogla da promenim i vije trebe da me slušate ka do sega što ste me slušalje i mua pristafština na druge mesta što ste preneslje i druge mesta šo ste raspristaljelje.
Nema komentara:
Objavi komentar