Prošlo je više od dve godine od kada sam napustio teritoriju Kosova. No razlog mog oglašavanje preko bloga nije objašnjavanje uzročno posledičnih veza mog napuštanja, već da posle početka sprovođenja "Briselskog sporazuma", ukažem na istoriski sled "paralelnih intitucija" na prostorima Gore. 

Dosadašnje moje ne oglašavanje ima samo jedan razlog, a to je da nisam želeo, u poslednjem periodu, da učestvujem u kreiranju političkih procesa i da na taj način učestvujem u kreiranju budučnosti ljudi na prostorima Gore, sa jedne ove distance. Kao i da nekom pomažem ili pak odmažem u procesima koji predstoje na Gori. Funkcionisanje paralelnih institucija, barem u onom obliku koje su do 3 novembra postojale, se privodi "kraju" te je još jedan razlog da svojim pisanjem, pokušam da opišem njihov istoriski sled događaja jer sam bio jedan od učesnika koji je funkcionisao u sklopu samih ali i svojim aktivnostima nastojio da dam doprinos u cilju ostvarivanja pune prirode njihovog postojanja a to je pružanje usluge građanima, barem onima koju su ih koristili a time i ukazivali ne postojanje potreba da one postoje i funkcionišu. Ovim pisanjem ne želim da ukažem da ne postoji potreba za kosovskim institucijama i njihov način odgovora na zahteve građana. 

S` obzirom da sam bio direktni učesnik jednih i indirektni učesnik drugih tokom 12 godine rada i života na prostorima Gore želim da iznesem svoj stav o dešavanjima oko postojanja institucija na prostorima Gore.

Šta su institucije? Čemu služe?

Ustanova ili Institucija ( od lat. instituere, u značenju: postaviti, osnaviti) je sistem odvijanja društvenih ciljeva. Ustanova u društvo ne unose samo stabilnost, nego i red i poredak, omogućavajući međusobni život ljudi.

Ustanove su temelj i zaloga njihove postojanosti.

Istorija ljudskog društva je zabeležila velike društene promene. Ja bih ovom prilikom napomenuo jednu svima nama poznatu. A to je Francuska revolucija. O kojoj su sa svih aspekta, naučnici pokušavali da objasne uzročno posledične veze jedne ovakve društvene promene.

Posle bilo kakvih promena u ljudskom društvu izdvajaju se dva pogleda na budućnost jedne zajednice; jedan je, da se budućnost treba graditi polako bez naglih promena i da se u novonasatlim situacijama koristi samo pozitivno iz promana. Da se zadrži kurs ili barem jedan deo prošlosti, onaj koji je bio pozitivan za zajednicu. Nasuprot ovome, postoji druga grupa koja želi da raskine sve veze sa prethodnim sistemom vrednosti i da krene u novo kreiranje budućnosti bez prelivanja prošlosti u budućnost. Na ovome se i zasnivala najpoznatija Francuska revolucija ali i sve druge revolucije ili pak promene koje su nastajale tokom istorije ljudskog društva.

Na Kosovu su 1999 godine desila jedna velika društvena promena drugačije rečeno revolucija instititucija. Ukinute su dotadašnje institucije i uspostavljenje nove privremene institucije koje su imale cilj uvodjenje svih stanovnika Kosova u jedan novi institucionalni poredak kao i dobijanje legitimitet od svih građana. Na samom početku formiranja novih institucija došlo je do oštre diferencijacije izmedju onih koji ih prihvataju i onih koji ih ne prihvataju. Albanska većina na Kosovu prihvata sve nove institucije i odriče se starih. Za razliku od Albanske većine, ostali stanovnici na Kosovu su podeljeni u tome dali treba da se prihvate ili ne. Razlozi ne prihvatanja ili prihvatanja novih sistema vrednosti koje nose nove institucije se ogledaju u više faktora, od političkih do kulturoloških. Jedan od osvnovih, može se reći je i rat za Kosovo koji je vođen između NATO trupa i Srbije. Na Kosovu nastaje jedna oštra polarizacija institucija te i podela na zajednice koje će želeti da prihvate "realnost" na terenu i bezpogovorno prihvataju kososvksu stvarnost a koje su okupljene oko albanske zajednice, kao i na zajednice koje se nemogu složiti sa takvim viđenjem realnosti a koji će biti okupljeni oko srpske zajednice na Kosovu. Društvene promene kao i veliki institucionali antagonizmina na Kosovu su pratili i Goru kao jedan njen deo te institucionalno uređene teritorije.

Posle 1999 godine, javljaju se dva odgovora na pitanje. Kako dalje u budućnost za stanovnike Gore? Jedan deo stanovnika Gore je bliži tradicionalnom a to je da se sa promenama ne treba žuriti i da se ide polako u prihvatanju novih vrednosti i institucija ali i zadržavanje onog što je bilo pozitivno u prethodnom periodu kao i polako privikavanje na novnonastalu situaciju( tradicionalni koncept ). Drugi deo stanovnika Gore, je da se društvene promene i institucije prihvate u kompletu bez ikakvih ograničavanja kao i da se raskine sa svim dosadašnjim načinom organizovanja(liberalni koncept).

Na temelju ovih dveju vrednosnih stavova javnog mnjenja i potreba građana, izazvane društvenim promenama, u nastupajućem periodu nastaju i dve političke partije; GIG bliža tradicionalnom obliku prihvatanja promena i Vatan(SDA) bliža lilberalnom obliku organizovanja. Moram da naglasim da ova dva načina organizovanja nisu ovako oštro podeljena i da su se u budućnosti međusobno prepliću. A u cilju boljeg organizovanja koristili su i jedni i drugi oba načina.

U nastupajućim procesima društvenih promena i uspostavljanu novih institucija na samom početku, a ne uvažavajući rezoluciju UN 1244 kao uslov da se ispoštuje zatečeno stanje, ukida se opština Gora i formira nova opština Dragaš, gde sada dominira albanska većinska zajednica. Da bi UNMIK na neki način privoleo stanovnike Gore na ovo, usvaja se Statut Opštine u kome bi se stanovnici Gore na neki način zaštitili od majorizacije većinske zajednice iz drugog dela Opštine Dragaš-Opolja. Ovakav vid pozitivnih mehanizama u zaštiti zajednice se ogleda u raspodeli Budžeta kao i u procesu zapošljavanja koji bi se trebao izpošovati reciprocitet u odnosu većinske zajednice prema stanovnicima Gore. U procentima bi to trebalo da bude 59 za Opolje i 41 za stanovnike sa teritorije Gora. Naravno ovaj procenat nikad nije postigo pravu svrhu kako zbog opstrukcije većinske zajednice tako i usled nedostatak ideja zajednica sa teritorije Gore. Određni broj ljudi koji su imali radno pravni status u starim institucijama zadržavaju isto pravo ali jedan veći deo je isteran. Njima je u novnonastalim institucijama prekinut kontinuitet radnog prava. Sve novonastale privremene kosovske ustanove funkcionišu veoma otežano, suočene sa velikim brojem problema i nemogućnosti da daju kvalitetne odgovore u novonastaloj situaciji. Nove institucije od zakonodavnih, izvršnih i sudskih nemaju odgovore na sve ove probleme. Medjunarodna zajednica postepeno prenosi ovlašćenja na institucije koje su dobijale legitimitet na izborima a koji su organizovani na teritoriji Kosova. Moram da istaknem da i bezbednosne institucije su ostale bez i jednog odgovora, suočene sa velikim brojem problema proizašli iz osvete prema zajedniciama koje su bile na drugoj "strani".. 

U jednoj ovakvoj klimi funkcionisanja institucija, veliki broj ljudi koji su radili u "starim" institucijama napušta teritoriju sada nove Opštine Dragaš i iseljava se van teritorije Kosova. Oni koji su ostali posle ratnih dešavanja u novonastaloj situaciji uplašeni i zbunjeni, naprasno i bezpogovorno prihvataju institucije Opštine Dragaš i pokušavaju da rešavaju probleme kroz jedan ovakav oblik funkcionisanja institucija. Strah se ogleda u povećanom broju motivisanih napada nad stanovnicima Gore, ubistva veliki broj bačenih ekspolzivnih naprava kako u Gori tako i na čitavoj teritoriji Kosova nad stavnicima koji imaju poreklo sa teritoije Gore. Strah kao elemenat koji je prouzrokovan slabim funkcionisanjem institucija uzima danak te se kroz novonastale institucije nemogu, na jedan kvalitetan, način rešiti svi problemi zajednice.

Sa druge strane ljudi koji su funkcionisali u starim institucijama a emigrirali u Beograd, žele da zadrže svoj dotadašnji radno pravni status i na taj način prežive novonastalu situaciju te se oni na neki način organizuju u egzilu. Ovim se zadržava i jedna veza sa ljudima koji su ostali da rade i žive na teritoriji Gore. Stanovnici Gore nezadovoljni načinom funkcionisanja novih institucija zdušno prihvataju jednu takvu vezu i nastavljaju "skrivenu paralelnu vezu sa starim institucijama u egzilu" čime na neki način olakšava život stanovnicima Gore. Sa druge strane svi koji su ostali bez posla a bili su u radno pravnom odnosu sa starim institucijama u novo nastaloj situaciji bivaju zaštićeni time što će se nastaviti njihov radno pravni odnos bez obzira što nemaju fizički pritup radnom mestu. 

U ovakvoj jednoj institucionalnoj klimi formira se i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije koji je prihvaćen od svih strana a čija je osnovna svrha da pomogne ljudima u jednom ovakvom institucionalnom raskoraku između starih i novih. Ovim se takođe, omogućava vraćanje Koordinatora za opštinu Gora na prostorima Gore. Osoba koja je imenovana za Koordinatora za Opštinu Dragaš/Gora je bio Zečir Zurapi koji počinje rad na upostavljanju i rešavanju problema stanovnika Gore koji su zadržali vezu sa starim institucijama opštine Gora. Njegovo funkcionisanje je bilo otežano ali i na neki način sakriveno od javnosti zbog bezbednosne situacije koja je bila veoma teška ne prostorima Gore. Ostale institucije koje su sačuvale vezu sa starim institucijama su funkcionisali na isti način, prikriveno i veoma otežano.

Predsednik Glavnog odbora GIG-a

Paralelno sa ovim, ostvarivanje prava kroz kosovske institucije se vodi od strane političkih predstavnika GIG-a prof. Rustem Ibiši kao i političke partije Vatan prof. Sadik Idrizi. GIG nezadovoljan načinom organizovanja i rešavanje problema u novonastalim ustanovama pokušava da sačuva bilo kakvu vezu sa starim institucijama i akcenat stavlja na obrazovanje. U zajedničkim aktivnostima sa roditeljima, grupa oko pofesora Rustema Ibiši zajedno sa roditeljima pokreće i tužbu roditelja pred sudom u Strazbur zbog nemogućnosti da im deca dobiju adekvatno obrazovanje. Nasuprot ovome Vatan prećutno opravdava funkcionisanje starih institucija, svestan stanja stvari, ali ne želi da uzme učešće u jednom ovakvom organizovanju.

Za Predsednika glavnog odbora GIG-a sam izabran juna 2004 na Skupštini stranke a u cilju boljeg organizovanja za predstojeće parlamentarne izbore na Kosovu. Rukovodstvo GIG-a se nalazi između "čekića i nakovanja" tj sa jedne strane se vodi kampanja da se prekine bilo kakva veza sa starim institucijama dok se sa druge strane pojavljuju pukotine u "starim institucijama". Nedostatak transparentnosti i nemogućnost direktne kontrole u radu "starih institucija" na prostorima Gore dovodi do stvaranja klime da se takve uruše kao i postavljanje pitanje legitimnosti takvih institucija. Sa druge strane novonastale institucije - većinom iz redova albanske zajednice - vrše politički ali i svaki drugi oblik prisile pritisak da se prekine sa dotadašnjom praksom funkcionisanja tj da se "zaboravi Beograd i da se prihvati realnost". Čime se prenebregava realnost da takve(institucije), pre svega obrazovne, institucije pomažu opstanak građanima na Gori.

Tadašnje rukovodstvo GIG-a zasniva svoju politiku "tri stuba", jedan, kojim se kreće srpska zajednica te smatra da treba držati korak sa jednim takvim načinom rešavanja pitanja građana. Svojim predlozima za svog kandidata goransku zajednicu u pregovorime između Beograda i Prištine kao i Koordinatora za OD/G uzima direktno učešće u takve procese. Drugi stub je; nastoji da zadržati kurs rešavanja pitanja kroz institucije Kosova te u tom pravcu poslanik Rustem Ibiši zahteva da se u procesu decentralizacije na Kosovu Goranskoj zajednica vrati pravo na lokalno organizovanje koje joj je oduzeto 1999 godine i upućuje na sve relevantne adrese jedan takav zahtev. Treći stub su Medjunarodne institucije te u uskoj saradnji sa svim medjunarodnim institucijama ukažemo na legitimnost naših zahteva. 

Sa druge strane Vatan želi da prava stanovnika Gore ostvaruje isključivo sa Prištinom, čime se gubi legitimitet potraživanja da se u procesu decentraliznacije nađe i GIG-ov predlog a to je dobijanje opštine tj vraćanje prava na lokalno organizovanje za stanovnike Gore. Moram da naglalsim da je pozicija GIG-a bila veoma oslabljena ako uzmemo podatak da je na parlamentarnim izborima 2004 godine Koalicija Vakat odnela "istorisku pobedu" i dobija pravo da predloži svog kandidata za Ministra u Vladi Kosova. U tom periodu je prof. Rustem Ibiši u više navrata kontaktirao kancelariju koja je zadužena za manjinska pitanja u opštini Dragaš, a u cilju postizanja zajedničkog stava, ostvarivanja prava na lokalno organizovanje, gde nailazimo na političko neshvatanje da jedan takav zahtev ima opravdanost i da je sada pogodan trenutak da se to ostvari ali i da to pitanje oni žele da u dogovoru sa predstavnicima iz Prištine rešavaju posle pregovora između Beograda i Prištine. U takvoj jednoj oslabljenoj poziciji rukovodstvo GIG pripegava kampanji prikupljanja podrške građana za opštinu Gora gde je sakupljeno 3500 potpisa, za jednu takvu ideju, koje smo predali Marti Ahtisariju 6 juna 2006 godine na sastanku sa predstavnicima parlamentarnih ne srpskih manjinskih zajednica na Kosovu.

Posle "neuspelih" pregovora u Beču 2006 institucije u Beogradu koje su saučestvovale u funkcionisanju "starih institucija" na prostorima Kosova, donose odluku; da se radno angažovano stanovništvo odluči sa koim će institucijama podpisati Ugovor o radu čime bi se stekli uslovi za nesmetano funkcionisanje institucija u obrazovanju i zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srbije. Jednom ovakvom odlukom u školama nastavnici dolaze u poziciju da im se zabrani pristup prostorijama a na njihova nova radna mesta se prime novi radnici. Ovim počinje, oštro diferenciranje i institucija na prostorima Gore. Aprila meseca 2006 godine stižu i prve pretnje kosovskih institucija; da ako se sa njima ne potpišu platni vaučeri, da će bidi zabranjen pristup školama, koje su u tom periodu bile pod upravom opštine Dragaš i UNMIK administracijom.

Sa svim ovim dešavanjem, Glavni odbor GIG-aavgusta meseca 2006 godine (2) svestni značaja i nezadovoljni dosadašnjim načinom funkcionisanja starih institucija i njihovom mimikrijom, donosi odluku da uzme direktno učešće u donošenju odluka Koordinatora za Opštinu Dragaš/Gora, te predlaže svog kandidata u Koordinacionm centru za Kosovo i Metohiju a u cilju bolje koordinacije i podrške institucijama u rešavanju svakodnevnih problema građana Gore. Koordinacioni centar i Vlada Republike Srbije prihvataju predlog GIG-a i nastavlja transparentniju i intezivniju pomoć gradjanima.

Odmah posle smene, bivšem Koordinatoru za Opštinu Dragaš/Gora tada savetnik Predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, je postavljena eksplozivna naprava u kuću. Na svu sreću niko nije povređen dok je pričinjena velika materijalna šteta.

Sa druge strane, dotadašnji poslanik i simbol očuvanje Goranske zajednice, počinje drugu svoju bitku. Bitka sa teškom bolešću koju na nesreću njegove porodice ali i veliku nesreću za zajednicu, nije dobio. U periodu posle smrti prof. Rustema Ibiši Glavni odbor u jednom takvom okrnjenom sastavu pravi paradoks te predlaže za kandidata Predsednika Glavnog odbora stranke, čoveka koji i nije ni bio član stranke Murselj Haljilji. Sledeći poguban korak koji pravi Glvni odbor GIG-a je da donosi udluku o isključenju iz stranke Koordinatora za opštinu Dragaš/Gora čime počinje sa hajkom na sve u stranci koji bi mogli da i malo dovedu poziciju novog Predsednika GIG-a u pitanje. Novo rukovodstvo GIG-a napušta koncept politike "Tri stuba" i okreće se samo aktivnostima koje mogu da sačuvaju Predsednika na tu poziciju. U čemu se ogleda napuštanje koncepta "Tri stuba" 

U bojkotu svih aktivnosti Koordinatora za opštinu Dragaš/Gora i izbegavanju da se sastane sa predstavnicima Koordinacionog centra prilikom njihove posete na Gori. Izbegava svaki pokušaj pribižavanja stavova GIG-a i Predsednika opštine Gora. Sa druge strane se uspostavlja suprotno dotadašnjoj praksi, saradnja sa GIG-om u Beogradu Orhana Dragaša. Na Kosovu dva preostala stuba političke ideje stranke se koriste isključivo u ličnom promovisanju Predsednika stranke. Preostali stub, kosovske institucije, iako je GIG deo Vlade Kosova nema pomaka u cilju rešavanja svakodnevnih problema koja se gradjani susreću na terenu. Medjunarodna institucija nažalost počinje da se povlači sa Kosova tako da politika tri stuba se svodi na politiku sada samo dva stuba. GIG-ova nova politika počinje da liči kao politika Vatana tj samo okrenuti jednim institucijama tj institucijama Kosova zanemarujući potrebe građana za institucijama Srbije na Kosovu. Nasuprot ovome te stare institucije koriste zdušno.

Sa druge strane Predsednik stranke sa svojim još jednim saradnikom odlazi na sastanak sa Markom Jakšićem i Momirom Kasalovićem(tadašnji Načelnik Mitrovačkog Okruga) gde me optužuje da mi nedostaje patriotizam jer nisam bio mobilisan tj nisam se odazvao mobilizaciji 1999 godine za razliku od njega i da kao takav ne zaslužujem da budem Koordinator Vlade Republike Srbije. Iako većini članova GIG-a indirektno lokalna samouprava obezbeđuje zakonski nesmetan tok finansiranja, uporno "seku jednu od grana na kojoj sede". Te sa jedne strane mi je odluka da GIG potpiše koalicioni sporazum sa političkim partijama, PDK i Vatan za podrška gradonačelniku opštine Dragaš, razumljiva. u daljem pisanju ne želim da se bavim funkcionisanjem GIG-a jer je svojim daljim funkcionisanjem ili bolje rečeno ne funkcionisanjem izgubio početnu svoju prirodu koju su uspostavili. prof Rustem Ibiši, prof Ramiz Jonuzi, Aslani Arun, Čučulj Šaćir, dr.Jakup Redžepi, a to je politika "Tri Stuba "očuvanje zajednice od napada sa bilo kojih strana ali i saradnja sa svima u procesu dijalogu između Beograda i Prištine.

Koordinator opštine Dragaš/Gora

Roditeljima, učenicima i nastavnicima se zabranjuju prostorije u kojima bi organizovali nastavu, Šalju se dopisi školama sa pretnjom da se potpišu ugovori sada i sa Opštinom Dragaš, da napomenem svi nastavnici u školama na teritorije Gora su već potpisali Ugovore o radu sa Ministarstvom prosvete Srbije. počine lov na neistomišljenike tj na ljude koji se samoorganizuju kako bi nastavili kontinuitet funkcionisanja institucije te se time i nedozvoli da jednom rečju nastane haos usled gubitka posla velikog broja ljudi ali i gubitka školskih godina, deci koja su išla po stistemu Republike Srbije. Prvi takav potez je sudski postupak protiv mene i direktora škole u Globočici Demirović Bejdina zbog jednog takvog organizovanja nastave.

Stare institucije se samoorganizuju te počinje organizovanje nastave u vidno otežanim uslovima i koriste se postojeće škole u susednim selima. Politički pritisci ali i pritisci bombama se nastavljaju te imamo i poslednji u nizu eksplozivnu napravu na Komercijalnu Banku 2008 godine a povezana je sa početkom primanja plata radnika u starim institucijama preko ove banke. Ali i sa otvaranjem kancelarija Koordinatora u selu Vranište decembra meseca 2007 gde građani sada po prvi put mogu da se obrate na jedan transparentniji način za pomoć. Počinju i političke pretnje koje su otvoreno počeli da upućuju sada i predstavnici Vatana da:"ako intstitucije ne zatvore takve kancelarije sami građani će to uraditi. Nasuprot ovim pretnjama a i jednim ovakvim organizovanjem građani masovno počinju da upućuju zahteve kancelarijama u cilju kvalitetnijeg rešavanja njihovih problema. Problemi su se ogledali u pomoći da preko kancelarije ostavre prava koja su imali a to su iz oblasti, zapošlajvanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Kancelarija posreduje i ispunjava zakonske okvire kako bi jedan takav zahtev ispunio zakonsku formu a time i da njihov zahtev bude rešen na zakonm propisan način. Korisnici -svih 350 a koji su ostali bez posla posle 1999 godine i koji žive na prostorima Gore, minimalac - prava su svakog meseca morali da se javljaju u Nacionalnu službu za zapošljavanje u Kosovskoj Mitrovici, sada imaju priliku da svoje obaveze ostvare u kancelarijama Koordinatora, i da osoba zadužena, umesto njih, sve njihove obaveze prosledi dalje u lancu odluka a u okviru institucija. Otvara se ispostava kancelarije Centra za socijalni rad Gora-Štrpce koja u saradnji sa institucijama u Štrpcu pokušava da pruži građanima socijalnu zaštitu. Broj porodica koje su opskrbljene ovakvm jednim načinom organizovanja je bio 30 dok posle aktiviranja kancelarije dostiže i do 250. Svaki učenik koji pohađa nastavu po planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije dobija komplat udžbenika ali i pravo na dečji dodatak. Svi nastavnici dobijaju platu na jedan zakom utvrđen način preko banke. Do tada građani Gore su imali pravo na besplatno lečenje ali su usled nemogućnosti da dobiju validne zdravstvene knjižice to pravo i relativno slabo koristili, da napomen da je do 2006 godine to pravo , preko inistitucija Srbije na Kosovu koristilo samo 40 građana. Za nepune 4 godine to pravo narasta do 5000 zahteva za izdavanjem zdravstvenih knjižica. Kancelarije pomažu građanima i u izdavanju lekarskih uputa za dalje, kako bolničko tako i banjsko lečenje. Raste broj intervencija za teške bolesti kao i za besplatan transport i intervencije do Beograda a uz saradnju sa drugim institucijama Srbije na Kosovu Gračanica i Kosovska Mitrovica. Sa druge strane u jednim ovako političkim i bezbednosnim uslovima funkcionisanja institucija ali i zbog svesnog preuzimanja obaveveza, na sebe a koje nisu opštinka direktna nadležnost, Opština Gora nemože da,pruži jedan brz i kvalitetan odgovor na postavljene izazove koji se ogledaju u velikom broju podnetih zahteva u kratkom roku . U ovakvoj jednoj političko- bezbednosnoj klimi bez razumevanja za postojeće stanje funkcionisanja institucija- društveni zakon je da raste i broj nezadovoljnih na ovakvo organizovanje. Osnovni cilj tadašnjeg političkog rukovodstva je bio i da se zadrži "Jedan stub" korak sa srpskom zajednicom na Kosovu i time ostane na tom kursu jer smo smatrali da samovoljnim prekidom, su samo stanovnici Gore na gubitku a političari zbog takvog stanje na dobitku. Time počinju i ucene sa svih strana da se nastavi ili da se prekine sa organizovanjem institucija. Odgovornost je bila velika u oba slučaja. Ako se prekine sa organizoanjem starih institucija i ne zadrži taj "Stub" tj kurs sa ostalim starim institucijama Srbije na Kosovu, otvara se mogućnost da ogroman broj ljudi ostane bez plata i mogućnosti koje su im te intstitucije pružale. Ako donesemo odluku o nastavku organizovanja takvih institucija dovodimo u opasnost od napada albanske zajednice na stanovnike Gore koji koriste takve institucije ali i dovodim sebe i svoju porodicu u opasnost, što smo imali i slučaj kod mog prethodnika i selu Rapča. U trenutku odlučivanja da se nastavi ili raspuste institucije smatrao sam da se treba nastaviti sve do trenutka kada će se Beograd i Priština dogovoriti oko načina njihovog funkcionisanja. U cilju zadržavanja kursa sam i jednu takvu odluku, institucija Srbije i sam sproveo. Naime na sastanku svih predsednika opština 19.10.2009 godine a koje funkcionišu u stistemu Republike Srbije na Kosovu dononsimo odluku gde će se Predsednici Opština službeno obratiti svim institucijama, a na osnovu stavova Predsednika Srbije i Parlamenta Srbije, kojima je opština osnivač. Odluka je bila potrebna da bi se ukazalo na štetnost jedog ovakvog organizovanja i učešće na kosovskim izborima dok traju napori da se pokrenu pregovori između Prištine i Beograda. ali i na izbore koje Srbija nemože da prizna. Shodno ovome je to i prosleđeno i sa naše strane institucijama kojima je osnovač opština Gora. Jednu ovakvu službenu prepisku su neki od direktora javno istakli čime se dalo povoda da se politički neistomišljenici, a tumačeći svoj zakon obračunaju sa mnom lično. To se i dogodilo da je zbog jedne takve odluke koja je prosleđena od strane svih Predsednika opština na Kosovu i Metohiji svojim institucijama, čije je opština osnivač, simptomatično je da su samo protiv mene pokrenute mere institucija, prvo hapšenje a kasnije pokretanje krivičnog postupka protiv jedne takve političke odluke. U funkcionisanju starih institucija i u tome da su sada dobile drugačiji oblik, smatram da su kumovali i sami predstavnici Vakata jer su prečutno prelazili preko institucionalnog dualizma u Gori, verovatno svesni posladica prekida funkcionisanja institucija Srbije na teritoriji Gore, koristeći ih i sami. Koristeći se politikom Beograda da se ne učestvuje na kosovske izbore, ih je održavalo dugi niz godina na vlast.

Institucije nisu želja i produkt jednog čoveka. Njihovo funkcionisanje se neće prekinuti uklanjanjem jednog čoveka. One će nastaviti svoje postojanje sve dok građani imaju potrebu za istim. 

Dotok krvi uz pomoć bay-pass u oboleli organ i dalje postoji ali je dotrajao te je potrebno da se promeni, stim što je do sada bay-pass i dotok krvi u organ bio van organizma. Sporazumom izmedju Beograda i Prištine dogovoreno je da se bay-pas ugradi u telo organizma. Postoji rizik da organizam to strano telo ne prihvati ili pak prihvati. Pokazaće vreme, koliko će ovakvim jednim zahvatom oboleli deo organizma biti kvalitetno snabdeven krvlju. Hirurzi smatraju da je operacija uspela ako se pacijent probudi. Dali će pacijent dugo živeti zavisi od dosta faktora. A vreme će suditi valjanost političkih odluka svih nas koji smo imali tu moć da donosimo odluke. U slučaju smrti pacijenta, reanimacija ne bi uspela tako i u slučaju prekidanja institucija, njihov povratak nebi uspeo. Svedoci smo dešavanja kod naših komšija iz Župe koji su svesno prekinuli svaki vid saradnje sa starim institucijama i time veliki broj građana je ostao oštećen. Povratka na staro nema ali i dalji koraci nam kreiraju budućnost. Popravni u oba slučaja neće biti opcija.

ALIJA ABDI