HUMANITARNA AKCIJA U TANZANIJI 2-SIROTIŠTE MWANDALIWA

-
0 Komentari


Za vreme boravka u Dar es Salaamu u dva navrata smo obišli sirotište Mwandaliwa. U ovom sirotištu boravi 92-oje dece, muških i ženskih starosti od 6 meseci do 16 godina. Sva deca su deca od roditelja muslimana. 
O ovom sirotištu se stara odredjena gospodja Halima Ramadani Mpeta i u samom sirotištu rade 4 osobe, osoba koja vodi sirotište i nadgleda rad sa decom, čuvar, kuvarica koja se ujedno i brine o ženskoj deci u sirotištu i učitelj imam koji decu podučava veronauci, učenju Kur’ana i engleskom jeziku. Sirotište više liči na kuću sa malim dvorištem ozidanom visokim zidovima.
Objekat je u jako lošem stanju, zidovi su popucali,neokrečeni ni spolja ni iznutra,vidljive su velike rupe u zidovima.U samom objektu ne postoji plafon, nema ploče nego se vide grede i limeni krov. Slabo osvetljeni hodnici i spavaone sa puno kreveta od drveta bez posteljina i jastuka, čak na nekim krevetima nema ni dušeka. U spavaonama nema ormara, već deca to malo odeće koje poseduju čuvaju po kesama i ispod kreveta na podu. Pored spavaona, postoji jedna malo veća prostorija koju koriste za učenje, klanjanje i dnevni odmor. Samo u toj prostoriji postoji tanak itison a sve ostale prostorije su bez prostirki ili tepiha tako da deca hodaju bosa po betonu. U dvorištu postoje kupatila u kojima nema ništa osim slavine sa vodom i improvizovana kuhinja sa par šerpi. 

Videvši spoljašnjost i unutrašnjost objekta stiče se dojam kao da ste u nekom zatvoru ili popravnom domu a ne u sirotištu. Sva deca u sirotištu su bez oba roditelja i bez bliže familije tako da o njima nema ko brinuti. Roditelji ove dece su preselili na ahret pa su deca zbrinuta u ovaj centar kao jedina opcija koja im se pruža kako bi bila sačuvana ulice i zloupotrebe. Vrlo zanimljiva je činjenica da svako dete zna ime svoje majke i svoga oca i može se videti ponos koji osećaju zbog toga.

Za vreme boravka u sirotištu deci je neko doneo meso u jednom limenom lavoru kao poklon da imaju šta jesti taj dan. Pogledavši meso,nije bilo teško utvrditi da je meso pokvareno i staro bar nekoliko dana. Od odvratnog mirisa poput mirisa crkotine neki su čak osetili mučninu. Nepodnošljivi miris se širio sirotištem a deca radosna što će jesti meso prenose vest jedno drugom. Užasavajući prizor onoga čemu se oni raduju vrlo nas je potresao pa smo ih zamolili da ne jedu to i obećali im da ćemo im doneti kurbansko meso u većoj količini. Mada koliko mesa možeš doneti kada oni nemaju ni frižider gde bi ga čuvali, a na ovakvim temperaturama meso bez frižidera ne može izdržati ni 2 dana.

Sam ulazak u sirotište je bio jako dirljiv; deca bez igde ikoga sa osmesima očekuju svakog ko god zadje u njihov mali dom. Poput sve dece iščekujući neki poklon, stidljivo sede i kriju svoje poglede. Uprkos teškome životu koji žive disciplana i kultura koju poseduju oduševila je svakog od nas. Prilikom podele slatkiša, igračaka i odeće koju smo doneli nije bilo niti guranja niti otimanja, već su deca stala u red i jedno po jedno je dobijalo poklone i pritom zahvaljivalo uz neopisivi osmeh.
Čarobni osmesi ove dece koja svoju radost nisu krila, izazvane malom čokoladicom me je nateralo da se zapitam šta je to sa našom decom koja uprkos ogromnim blagodatima i mogućnostima koje nam je Uzvišeni Gospodar podario opet su nezahvalna i neposlušna.
Dok naša deca biraju čokoladu ili odbijaju da jedu odredjeno jelo koje im je servirano u toplom domu u prisustvu porodice na bogatoj trpezi, milioni dece u Africi vapi gladno za otpatcima koje mi bacamo iz obesti. Dok naša deca pa i mi sami žudimo za markiranom odećom i luksuznim nakitom,deca u Africi umiru od gladi. Pa zar se ne zapitamo imamo li mi duše, kako uopšte možemo zanoćiti siti dok naša mala braća na drugom kraju sveta spava i umire praznih stomaka!?
Pa zar nije naš plemeniti Poslanik Muhammed a.s. rekao: “Nije pravi vernik onaj koji zanoći sit a njegov je komšija gladan.” U drugoj prilici kaže Poslanik a.s. : “ Čuvajte se vatre Džehennemske makar sa pola hurme.” Sadaka je ta koja udaljava roba od vatre Džehennemske,briše grehe i sprečava nevolje i nedaće. Sadaka je ta dargi moj brate i sestro koja pripada i ovoj deci a koju mi čuvamo u našoj stisnutoj ruci nadajući se da ćemo je sa sobom u grob poneti. Da nam Dragi Allah poveća osećaj milosti i otvori naša srca i učini da svoje imetke trošimo na Allahovom putu udeljujući sadaku (milostinju) onima koji su u potrebi. Imali smo neke prigovore zašto se pomoć i kurbani ne dele na Balkanu i u Gori, što može izreći samo osoba čije su oči gladne i koji bi sve samo za sebe. Poznavajući stanje u Gori pre svega tvrdim da nema nikog ko je ugrožen ni koliko malo poput ovih ljudi u Africi.
Tako da je najpreče pomoći one najugroženije. A svakako svako treba i lepo je pomoći i svoje zemljake i rodbinu al zato moramo biti još milostiviji i veći dobročinitelji. Jer ne možemo smatrati siromahom i čoveka u potrbi nekog ko je notorni alkoholičar ili neradnik. Neko ko ima da prehrani svoju porodicu i sposoban je da radi ne može primati sadekatul fitr i biti označen u društvu kao siromah kome se treba udeliti.

U sirotištu smo u prvom navratu doneli oko 200 kg odeće, igračaka i slatkiša. Pored toga smo upravi sirotišta uručili pomoć u ukupnom iznosu od oko 1000 dolara. Ljudi koji su nam dali sadaku i zekat za decu Afrike su učinili veliko delo, da im Allah ukabuli.To su sadaka i zekat od ljudi iz sela Mlike i ljudi iz Berna. Ujedno smo uručili i 130 eura koje smo dobili na ime slike sa goranskim motivima(autorke Šasine iz sela Mlike) koja je prodata na aukciji preko internet a sa namerom da se pare daju kao sadaka za siročad u Tanzaniji. Izvršivši ovaj deo emaneta, slikali smo se sa decom u sirotištu i oprostili se od njih sa obećanjem da ćemo ponovo doći prvog dana Bajrama.

Prvi je dan Bajrama i nestrpljivo iščekujemo završetak svih obaveza kako bi ponovo otišli u sirotište Mwandaliwa. U sirotište odlazi nas pet i usput na jednoj od retkih pijaca kupujemo najosnovnije prehrambene proizvode koji mogu trajati duže bez frižidera, kupili smo krompir, pirinač, barbunju(nešto poput pasulja), šećer, brašno, ulje, čaj, luk, paradajz i sl. Sve u količini od po 100 kg. Pored toga odneli smo im kese sa kurbanskim mesom i podelili marame i odeću za obavljanje molitve(namaza). Deca su se mnogo radovala hrani i mesu koje smo im odneli. 

Ljudima koji vode turske škole ostavili smo sredstva u iznosu od 900 dolara kako bi kasnije u dva druga sirotišta odneli pomoć u hrani sličnu kakvu smo mi odneli sirotištu Mwandaliwa.

Ono što bih želeo napomenuti jeste da je prosečna plata u Tanzaniji 100 dolara, a Standard je jako visok, cene su mnogo visoke. 1 kilogram pirinča iznosi 1 dolar, litar mleka 3 dolara i to su cene na pijaci na veliko. Jako teški uslovi za život. Imajući još u vidu da je 94 procenta stanovništva ekstremno siromašno, pa kako da vode normalan život ako ih mi kao braća i sestre u Islamu ne pomognemo ovakvim akcijama.

Kada bi ste samo mogli videti tu dečicu u njihovom halu (stanju) koje je jadno i poražavajuće za svakog ko ima i malo savesti i ljudskosti u sebi. Možda su svi ti ljudi i ta deca neadekvatno odeveni, praznih stomaka, bez osnovnih uslova za normalan život ali su njihova lica obasjana svetlošću smirenosti i zadovoljstva a srca su im puna ljubavi i imana. 


JEDNO OBAVEŠTENJE ZA SVE ONE KOJI BUDU PROČITALI OVAJ TEKST. SLEDEĆE GODINE PLANIRAMO SLIČNU AKCIJU U KOJOJ ĆEMO INŠAALLAH OBIĆI UGROŽENE LJUDE I SIROČAD U NEKOJ DRUGOJ AFRIČKOJ DRŽAVI PA SVI ONI KOJI IMAJU NAMERU DA POMOĆ U NOVCU I SVOJE KURBANE SLEDEĆE GODINE POKLONE I POMOGNU GLADNE I UGROŽENE U AFRICI MOGU NAS KONTAKTIRATI PREKO PORTALA MOJAGORA.TK I VEĆ OD SADA MOŽEMO PLANIRATI AKCIJU NA OSNOVU ODZIVA VAS DOBROČINITELJA KOJI STE VOLJNI UČESTVOVATI.


I na kraju želim reći još ovo, možda mi nemožemo nahraniti sve gladne u Africi ali možemo nahraniti bar nekoga i ulepšati makar jedan dan sofru nekom detetu. Jer danas je gladno neko dete tamo u dalekoj Africi a sutra to može biti naše dete. 

‚

Do sledećeg druženja selamim vas od srca, Eldin A. Murati



Nema komentara:

Objavi komentar

Instagram