I pored navedenog, autori Projekta se slažu sa odrednicom Makedonci Muslimani namenjenoj tzv. Torbešima u Zapadnoj Makedoniji "s ciljem njenog izdvajanja iz flotantne mase jugoslovenskih Muslimana uopšte. Ovu akciju treba ceniti kao pozitivni civilizacijski čin, pre svega zbog osnovnog nastojanja da se iz 'muslimanske nacije' u bivšoj SFRJ izdvoje one etnokulturne grupe i supstrati koje svoj etnički identitet ne izvode samo iz religijske pripadnosti kao primarne etnokulturne odrednice i koje se u etnogenetskom smislu priključuju jednom od jugoslovenskih naroda - u konkretnom slučaju makedonskom narodu.

Ono što u toj kampanji nije bilo umesno je svojatanje Goranaca od strane nekih makedonskih nacionalista u smislu identifikacije Goranaca sa Torbešima..." Nije potrebno biti dovoljno mudar i razotkriti plan koji se nudi. Makedonci mogu raditi sve sa Torbešima, ali neka ostave Gorance na miru. Mi za njih imamo već pripremljeni plan. (Previđaju ili ne znaju da su i Goranci Torbeši i da je to jedan od naziva za Bogumile). Za početak je dovoljno izdvojiti Gorance iz korpusa Muslimana priznajući im status etničke grupe, a onda, po ugledu na Makedonce, ponuditi tvrdu varijantu - srbi islamske veroispovesti. Bez žurbe, korak po korak. U tu klopku je upao naš politicki i intelektualni vrh.

Međutim, pojedinci su prozreli nameru još pre ovog Projekta. Montirano je i suđenje zbog teksta objavljenog u Muslimasnkom glasu 24. januara 1992. godine, dakle pre početka rata u Bosni. U inkriminisanom tekstu je, pored ostalog, stajalo: "Najnovije nasilje nad Muslimanima Gore je izvršeno ovih dana kada je preko svih sredstava informisanja objavljeno da su Muslimani Gore proslavili pravoslavni Božic... To se uklapa u 'crne' planove srbijanske politike. To je početak ostvarivanja teze o Srbima muhamedancima." Autor ovog feljtona i Safet Kuši su zbog pomenutog teksta osuđeni sa po četiri meseca zatvora. 

U prilog prethodnim tvrdnjama govore i delovi teksta iz Projekta: "O 'turčenju', odnosno islamizaciji nekadašnjih goranskih Srba, postoji više izvora koji su delimično iskorišćeni u ovoj knjizi. Iz njih vidimo različite okolnosti koje su u procesu preveravanja pogodovale, uključujući i nasilja, ucene, intrige i smicalice tursko-arbanaških feudalaca, kadija, hodža itd., sve do lokalnih nesuglasica između pojedinih viđenijih goranskih porodica." 

Međutim, postavlja se pitanje kada je izvršena islamizacija Gore i da li je uopšte bilo prisile u tome. Osim toga, ima puno argumenata koji potvrduju tezu da je u Gori bio jak bogumilski pokret o čemu svedoče ostaci na nadgrobnim spomencima i u toponimiji. A u istoriji je poznato da su Bogumili doživeli islam kao spas i da su ga masovno prihvatili. Neki novi momenti se ne uklapaju u navode Jastrebova koji je 'islamizaciju' protegao do sredine 19. veka. Natpis na mličkoj džamiji i mnogi mezarluci sa nišanima starijim od cetiri stotine godina to opovrgavaju. Verujemo da će se na ovim prostorima otkriti još stvari koje ce potvrditi originalnost nišan-ploce na džamiji u selu Mlike. I nije slučajna "zabrinutost" koju pokazuju autori Projekta GOS prema nekim starim islamskim spomenicima u Gori u trenutku kada su neki idejni sledbenici rušili Aladžu i Ferhadiju. Govoreći o nišanima na zlipotočkom groblju, za koje kaže da su stariji od 400 godina, M. Ivanovic zakljucuje: "Neophodno je i ove spomenike proučiti i zaštititi, jer ko zna kakvih se sve značajnih podataka može pronaći u tim natpisima. One najvrednije i najstarije možda i preneti u Muzej Gore (Muzej nije nikada ni postojao) i spasti ih da na ovoj surovoj vetrometini dalje ne propadaju." Danas, kao i pre nekoliko godina, ovo doživljavam kao neviđeni cinizam. To deluje tako neuvjerljivo i provokativno. To bi bilo kao kad bi vuku dali da čuva ovce. 

Goru pohode mnogi političari iz Srbije - od Vuka Draškovića do Zorana Lilića. Zapamćena je Vukova izjava: "Vi čuvate carske livade Dušanove." Miloševića su mnogi videli u Prizrenu. Trpali su ih u autobuse i vozili na mitinge, čak do Beograda. Otišli su da Srbima kažu za koga su glasali na pokradenim izborima krajem 1996. godine. 

U gotovo svim školama za Dan Svetoga Save priređuju se proslave koje prati kulturni program i kokteli. Tako je bilo i u godinama kada je taj dan bio usred Ramazana. 

Nekoliko godina tokom leta se u Dragašu organizuje Poetsko-slikarska kolonija na kojoj gostuju slikari i pisci iz Srbije, naročito iz Niša. Opština odvaja novac za širenje kulture, ali na ovim smotrama gotovo da i nema domaćih autora. Kultura je mnogo važna stvar, to posebno znaju oni koji se bave politikom. 

U par navrata Goru su obišli i pravoslavni sveštenici iz Prizrena. Posetili su neka sela u pratnji sitnih kulturnih "aparatćića" iz Dragaša. Ne zna se tačan povod njihove posete, ali se može pretpostaviti. Njihov zadatak je najavljen u Projektu GOS. "U svakom selu postoje mesta ili nazivi gde su se nalazila stara srpska groblja i crkvišta... Pa je poslednji čas da se preduzmu mere za njihovu zaštitu, valorizaciju, pa i moguću revitalizaciju." Mislim da posljednja reč u gornjem citatu otkriva pakleni plan skovan na nekom mestu na kome su i ostali planovi iza kojih su ostajale ogromne žrtve i zgarišta. Gora je imala posebnu ulogu u čitavom eksperimentu. Njoj je pripalo počasno prvo mestu u "disciplinovanju konvertita" na miran način. 

Svi posljednji ratovi na prostorima bivše Jugoslavije skupo su koštali žitelje Gore. Posle svakoga rata od Hravtske, preko Bosne i Kosova, mnoge su porodice ostajale bez imovine i egzistencije. Večinom stradaju nedužni ljudi, domaćini koji su čitavog života stvarali da bi za nekoliko dana postali potpuni gubitnici. Doduše, ponekad ima lutanja i pogrešnog opredeljenja, ali to je razumljivo za ljude koji su beznačajni u globalnim okvirima i čija je uloga svedena na nivo posmatrača i navijača. 

Pokušali smo, koliko je u našoj moći, da kažemo o Gori iz ugla sasvim drugačijeg nego što je to rađeno do sada. Oni koji su pratili ovaj feljton najbolje znaju da li smo uspeli u tome. Za one koji se bave naukom i pisanjem prilika je da nam upute kritike ili pohvale. S uvažavanjem ćemo prihvatiti i jedno i drugo.