Gora je uvek bila postojana, uspravna i dostojanstvena. Uvek je bila privržena svojoj Državi Srbiji i učestvovala u svim ratovima zajedno sa Srbima u odbrani integriteta i suvereniteta. Nije nikada dozvolila da se njome licitira. A opstajala je i opstala zahvaljujući svojoj lokalnoj samoupravi i podršci države Srbije i srpskog naroda.

Počev od bavljenja puškarskim zanatom Goranaca u selima Bačka, Vranište, Kruševo, Rapča, Ljubovište i dr. gde su se proizvodile duge i kratke puške kremenjače i barut i prodavali u Prizrenu, kada su otac Sime A. Igumanova, Andrija i Prizrenac Čolak Anta Simonović snabdevali Karađorđeve ustanike tovarima pušaka iz Prizrena sve do 1813 godine, čime su Goranci posrednim putem dali doprinos vojevanju Karađorđevih ustanika.

Međutim, Goranci su uvek bili izloženi pritiscima, svojatanju i pljački.

Dugo sam učesnik u političkom životu Gore, Kosmeta i Srbije i odgovorno tvrdim : Pritisaka i svojatanja bilo je od strane Albanaca, Makedonaca, a u poslednjih petnaestak godina i od Bošnjaka.

Od strane Srba takvih pritisaka nije bilo, šta više, uvek su nam pripomagali u odbrani našeg entiteta i identiteta.

Pljački je oduvek i permanentno bilo od strane Albanaca, osobito iz reona Ljume u Albaniji, koje traju do današnjih dana.

Evo primera :

Prema tačnim podatcima koje sam dobio za 1999.,2000. i 2001. godinu opljačkano je : 121 grlo goveda, 40 konja, 2 putnička vozila,23 kuće, 16 bačija, 2 magacina, 30 prostorija sena, u 58 parcela posečena je šuma. U potonjim godinama pljačke se intenziviraju.

Dozvolite mi da najpre istaknem prioritetne činjenice.

Nikad nisam verovao da može biti bombardovana Gora, područje najlepše prirode, vekovima nastanjena ljudima izuzetne vrednosti (mirni, vredni, radni, pošteni, komunikativni, odgovorni, zdravi i lepi), jednom rečju, Gora je rasadnik dobrih ljudi.

U svom samostvaranju priroda sama bira svoj sastav, zato nije slučajno što je lekovito bilje kao finesa travnatog prekrivača, izabralo baš područje Gore na Šarplanini da se tamo nastani, da ga baš tamo bude više nego i u jednom drugom kraju Evrope (raste najviše vrsta lekovitog bilja). U ovom smislu ističem i biljku Karabaka hajdučica, ili na latinskom Ahileja, koja se nalazi kod lovačkog doma u Brodu i nigde drugde u svetu, kao što se Goranci nalaze u Gori i nigde drugde u svetu, izuzev onih, „trbuhom za kruhom“ otseljenih u druge delove Evrope i sveta.

Kod ljudi, takođe nije slučajno da se u mnogim zemljama (Austrija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i dr.) kod sređivanja boravišnih i radnih papira igrati uverenje da si Goranac. Znači, Goranci su se sa osobinama svog identiteta i u inostranstvu afirmisali, poštujući zakone i ustav zemlje u kojoj borave.

Bio bih preterano neskroman ako bih rekao da su Goranci „nebeski narod“. Taj termin, inače, je odavno zauzet ,odnosno tu privilegiju „nebeskog naroda“ samovlasno su prisvojili Amerikanci. Valjda su i time automatski prisvojili i pravo da samo oni mogu upotrebljavati oružje za masovno uništenje ljudi. Tako su u II svetskom ratu upotrebili protiv Japana bacivši atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, a 1999. godine na Kosovu i Metohiji upotrebili su projektile sa tzv. osiromašenim uranijumom. Bolje reći, u Metohiji, jer su Kosovo poštedeli, pošto su ga opredelili za „Bondstil“, svoju, svoju najveću vojnu bazu, koja će im služiti privremeno, najpre za period od 50 godina, a produženje će zavisiti od brzine eksploatacije zaliha strateških minerala i drugog rudnog i prirodnog bogatstva.

A čime se Goranci mogu zaštititi, da bi se vratili u svoju Goru, toj plemenitoj prirodi, travnatim tepisima blagorodnih i lekovitih biljaka ? Odgovor je uvođenje „Distrikta“ za čitavu Goru od 30 naselja sa oko 500km2 površine (19 naselja u Gori u Srbiji, 9 naselja u Albaniji i 2 naselja u Makedoniji). Ali za to je potgrebno mnogo napora, dobre volje i uticaja prema svetskim moćnicima ne bi li shvatili da su ovakvi rasadnici ljudi i prirode, poput nacionalnih parkova, potrebni Evropi i svetu u obnovi i građenju perspektive zdravijeg i srećnijeg života.

U ovom sklopu takođe ističem još dve činjenice:

a) U ratu 1999. godine protivu Albanskih separatista i terorista poginulo je 23 Goranaca, 7 boreći se u okviru Vojske Jugoslavije, 16 je ubijeno od strane Albanskih ekstremnih terorističkih grupa. Ako bi se taj broj uporedio sa brojkom 18.000, koliko je Goranaca stalno živelo u Gori, biće da su Goranci imali najveće gubitke u Srbiji, što do danas to možda niko nezna.

b) Možda sam ja Behadin Ahmetović jedinstveni primer u Srbiji kome je 1999 godine uništeno :

- Sve što sam kao Direktor firme „Šarproizvodi“ ( 25 godina u radnom odnosu od toga 17 godina kao Direktor) stvarao za narod i Državu(upravna zgrada, magacin od 2000m2, fabriku za preradu lekovitog bilja i proizvodnju čajeva, restoran „Livade“,ovčarsku farmu) bombardovano 2.maja1999.godine i uništeno.

- Da su mi Albanski ekstremisti 9. oktobra 1999. godine najpre opljačkali a potom zapalili porodičnu kuću u centru Dragaša i da KFOR građanima nije dopustio gašenje, čime mi je uništeno sve što sam stvarao za porodicu od prvog zaposlenja 1958 godine.

A koliko su Goranci i organi u Srbiji „pažljivi“ prema meni govori činjenica da me do danas niko nije pitao kako mi je.

Moj organizam se časno borio ali je morao da popusti pred nerazumevanjem i nadmoćnim pritiskom, 2010 godine doživljavam srčani udar i ugradnju stenteva a 2012 jula odnosno oktobra operišem tumor na levoj strani grudi.

Sada očekujem treću operaciju za još nedovršenu kuću, legalizaciju. Govorilo se biće 100-200 evra a sad vele nemože jer ovi koji su već platili neslažu se.

A ja , kome je sve uništeno u Gori i mnogi verovatno 10-15000 na Kosmetu kojima je takođe sve uništeno čekamo. Naše tužbe leže u arhivama sudova, kao uspomena na poslednju odbranu Kosova i Metohije.

Pa zar ova Država nemože bar da nas oslobodi plaćanja naknade za legalizaciju, ili je ovaj namet šansa da se ode sa ovoga sveta.

Da se vratim opet na opstanak Gore i Goranaca. U odbrani od Ameri- NATO agresije i Albanskih terorista 1999 godine Gora je maksimalno mobilisana. Mobilizaciji se odazvalo 100% sposobnih.

Dugo smo godina živeli u iluziji da je sloga i jedinstvo dve župe Gore i Opolja, odnosno Goranaca i Albanaca, nerazrušiva.

Međutim, događaji koji su usledili povratkom Albanaca Opolja iz Albanije po prestanku NATO agresije, demantovaće tu iluziju.

Povratkom iz Albanije nakon prestanka bombardovanja, Albanci nama susednog Opolja zapalili su 13 kuća i objekata, među kojima kuću Behadina Ahmetovića, dugogodišnjeg uspešnog političkog i privrednog rukovodilaca Gore, Rustema Agušija, zamenika komandira stanice milicije u Dragašu, Luto Alizoti, čuvenog beogradskog prodavca cveća. Potom su ubili 16 Goranaca i Goranki, ranili trojcu Goranaca , opljačkali 22 kuće, pretukli 23 Goranaca , podmetali bombe mnogim porodičnim kućama od kojih su tri pretrpele veliku materijalnu štetu, uzurpirali i uselili se u 26 stanova Goranaca i ostalih nealbanaca i nadasve, uz blagonaklonost KFOR-a i UMNIK-a, ukinuli Goransku opštinu i formirali svoju.

Drastičan primer je bio ubistvo Menduha Aslani- Menda, Goranca iz sela Vranište. Njega su Albanski teroristi izvukli sa radnog mesta dežurnog električara u trafostanici u Dragašu u ponoć i na 50 metara ispalili mu metak u čelo.

Pre toga, dok su bili u Albaniji za vreme bombardovanja, Goranci su im sačuvali kuće i sve ostalo. Nisu spalili nijednu njihovu kuću, nisu ubili nijednog Albanca, nisu napali nijednog njihovog čoveka, nisu prisvojili ništa što nije njihovo vlasništvo.

Rezultat svega toga je progon preko 70% Goranaca sa svojih ognjišta. Gde su Goranci bežali? Preko 90% protgeranih Gioranaca našlo je utočište u centgralnoj Srbiji - u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Somboru, a manji broj njih u mnogim drugim gradovima.

U Beogradu se nastanilo preko 20.000 Goranaca u prigratskim naseljima pretežno u Borči, Kotežu, Kaluđerici, Krnjači, Padinskoj Skeli, Ovči, Mirijevu i u svim drugim delovima. Goranci nisu bežali u Tursku, Bugarsku, Makedoniju,Bosnu i drruge države, već u centralnu Srbiju.

I kako se vratiti u Gori i živeti sa takvim komšijama Albancima?

Moje su procene da danas Goranaca ukupno u Svetu ima 150.000. Naravno, znatan broj njih se utopio u narode država u kojima žive i više se ne osećaju Gorancima.

U Gori je ostalo, mislim na deo od 19 naselja na Kosmetu u Srbiji, jedva, oko 7.000.

Srbija kao naša jedina domovina ima obavezu da Gorancima na Kosovu i Metohiji obezbedi isti tretman kao Srbima i u okviru Zajednice srpskih opština, odnosno možda bi trebalo da to bude Zajednica srpskih i nealbanskih opština, ili pak, Zajednica opština srpskog govornog jezika.

Pri kraju bih želeo da nešto kažem o nacionalnom izjašnjavanju i odumiranju Gore.

Goranac je Goranac ,bio je od vajkada, sada i zauvek. To je naše nacionalno opredeljenje sa identitetom o kome sam govorio i koji je poznat u Evropi i svetu. Učešćem predstavnika Goranaca na pregovorima u Rambujeu dr.Vaita Ibre i u Beču Jasmina Isaki, međunarodna zajednica je prihvatila Gorance kao posebnu nacionalnu zajednicu.

Goranci su slovenskog porekla, bili su pravoslavne vere, a islamsku veru su prihvatili u procesu nasilne islamizacije u drugoj polovini 18.veka i zadržali kao svoju veru. Prema tome, Goranci su islamske veroispovesti , ali se nikada nisu odricali, niti se sada odriču, svojih slovenskih korena. Ovde ističem da je jedan od goranskih hajduka Sulj-kapetan, na samrti 1909.godine izjavio : „Novu veru nisam upamtio, staru nisam zaboravio“.

Goranci koji su ostali u Gori trpe strhovite pritiske. Sa jedne strane, njihove kuče svakodnevano pljačkaju Albanaci iz reona Ljume, sa druge strane svakodnevno im se preti ukidanjem škola na srpskom jeziku i po obrazovnom programu Srbije. Istovremeno uvodi se bošnjački jezik u školama, prema kome su privremene vlasti Kosmeta blagonaklone, jer će to biti prelazni oblik ka uvođenju školovanja na albanskom jeziku i albanizaciji. Iza svega stoji tzv. Zelena transferzala, Može li biti slučajno što je Turska prva priznala nezavisno Kosovo?!

Zato Srbija nikada ne sme dati Kosmet, ili ga se odreći! U protivnom za Goru i Gorance to bi bio konačni nestanak.

Prof. Dr Miodrag Stojanović u izlaganju 2000.god „Ptolomejevi Orineji i Orini“, pored ostalog, ističe : „Helenistički geograf Klaudio Ptolomej u grčkom nazivu Orineji (orini ) prepoznaje srpsko ime Goranci 87-165.godine“.

U istoriji Srba – srpskih i jugoslovenskih zemalja u Turskoj i Austriji od M. S. Milojevića 1872.god stoji da je od 540.god. Gorom vladao sin Svevladov Strajilo, te se Gora pominje kao Gorski Dukađin i navode sela Zlipotok, Restelica, Kukuljane, Brod, Borje, Bačka i dr.

Gora i Goranci se pominju u Hrisovulji Cara Dušana iz 1348.godine. Potom u turskom poreskom popisu iz 1452/55 godine.

Car Dušan u pomenutoj povelji nalaže :

„Gorancima ne treba naplaćivati porez po grlu stoke. Oni imaju plaćati godišnji porez po domaćinstvu. Ovo naređujem zato što su oni najveći ljubitelji države i najverniji deo mog naroda, koji je vredan i radan i veruje u ovo moje i ono Hristovo carstvo“.

Na osnovu svega izloženog, predlažem sledeće zaključke,

1) U očuvanju Kosmeta u Srbiji ne može biti dilema niti alternativa

2) Za čitavu Goru : 19 naselja Gore u Srbiji, i to: Restelica, Zlipotok, Kruševo, Globočica, Orćuša, Vraništa, Mlike, Gornji Krstac, Donji Krstac, Gornja Rapča, Donja Rapča, Dragaš, Ljubovišta, Leštane, Gornja Radeša, Donja Radeša, Kukuljane, Dikance, Bačka i Brod; kao i za deo Gore u Makedoniji, i to: Urvič i Jelovjane; kao i za deo Gore u Albaniji, i to: Pakiša, Košarište, Zapot, Orgosta, Crnolevo, Orašek, Borje, Očikle i Šištevac, odnosno ukupno 30 naselja, potrebno je od strane međunarodne zajednice uvesti Distrikt - Gora.

Gora inače i prirodno i geografski čini nerazdvojivu celinu.

Do propasti Otomanske imperije 1912. godine Gora je bila geografska i duhovna celina a nakon toga našla se na mestu gde se uspostavljala granica između Albanije i Srbije. Londonskim mirom kojim je izvršena podela teritorija, potvrđena Bukureškim dogovorom 1913 godine, devet goranskih sela je pripalo Albaniji. Konačna podela je usledila 1923 godine.

3) Gora sa 19 naselja na Kosmetu u Srbiji uključiti i organizovati u Zajednicu Srpskih opština.

4) Obelodaniti i razjasniti upotrebu osiromašenog uranijuma u Američko-NATO-vskom bombardovanju 1999. godine i zatražiti odgovornost za taj zločin preko Međunarodnog suda pravde .

5) Zatražiti rešavanje i naknadu štete za popaljena i uništena domaćinstva Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

6) Vlasnike domaćinstava uništenih tokom agresije NATO 1999. godine osloboditi plaćanja bespravno izgrađenih kuća u Srbiji.

7) Stvoriti uslove, prevashodno bezbednosne, za slobodan i bezbedan povratak raseljenih. Povratak je ključni preduslov za očuvanje Kosmeta u Srbiji.

IZVOR:

www.beoforum.rs