Mnogi naši ljudi često postavljaju pitanje i traže odgovor o poreklu stanovnika Gore. Ovo pitanje postavljaju obični ljudi ali i intelektualci (ili oni koji se tako osećaju). Nikada ne dajemo kratak odgovor, jer takvog odgovora i nema. Uvek pokušavamo da postavimo u istorijske okvire, da ukažemo na balkansku istorijsku maglu. Jer na ovim je prostorima dolazilo do velikih pomeranja stanovništva. Mnogi su narodi vremenom nestali. Ostali su samo tragovi u toponimiji ili samo u istorijskom sećanju. U svakom narodu na ovim prostorima ima više slojeva i razlicitih etničkih naslaga i nigde stvari nisu sasvim jasne. Uvek postoji opasnost, ukoliko date kratak odgovor, da se nađete u situaciji iz koje se ne možete lako izvući.
Samo nekoliko pitanja o sudbini nekih balkanskih naroda: Gdje su Kumani, Pecenezi i Hazari? Šta je sa Aromunima, Turcima-Jurucima, Tatarima? Kakva je sudbina Bogumila i pokreta kojem su pripadali? Torbeši i Pomaci i njihova veza sa bogumilskim pokretom? Mogu li se iz istorijskog pamćenja izbaciti vekovi turske vladavine na ovim prostorima (1445-1912)? Period pre dolaska Turaka i dva veka bugarske dominacije na Balkanu, pomeranje stanovništva tokom krstaških ratova i prodor Arapa u Evropu? Zagonetnost nišan-ploče na mličkoj džamiji? Pitanja je, zaista, mnogo i odgovor nikada ne može biti jednostavan.
Ovde ćemo govoriti samo o onome što se u Gori dešavalo tokom XX veka i samo retko ćemo napraviti izlet u prethodne periode, ukoliko je to neophodno. Da bi se bavili nekom ozbiljnijom analizom, potrebno je još izvora i dokumenata iz turskih i drugih arhiva koji nam u ovom trenutku, nažalost, nisu dostupni. Nije nama namera da pišemo politički traktat niti da pripremimo teren za nekakvu asimilaciju, što je mnogim autorima do sada bio jedini cilj. Mnogi od njih su polazili od velikodržavnih pozicija i pripremali teren političarima za buduće planove i odluke.
Dakle, kao što smo na početku rekli, celokupna tzv. ,,torbeška grupa" (Gora, Župa, Reka, Golo Brdo, Drimkol) bila je u proteklom periodu izložena pritiscima i svojatanjima gotovo sa svih strana. Skoro svi autori, i oni srpski i oni bugarsko-makedonski, islamizaciju" ovog naroda doživljavaju kao katastrofu. Isti ili slican stav prema ovom pitanju imaju i pojedini autori koji pripadaju ovom korpusu (Limanovski, Hasani i dr.) i koji se prosto utrkuju u traženju paganskih motiva u obicajima i toponimiji sve sa namerom da pokažu na istorijske korene i veze sa narodima prema kojima oni gaje simpatije. Svi oni zaboravljaju da se istorija nikada ne ponavlja i ne kreće unazad. Ako se nešto i ponovi, onda to nije original već surogat bez budućnosti. Proces nastajanja i formiranja nacija u svetu, a posebno na Balkanu, još traje i kreće se unapred. Svi pokušaji zaustavljanja ili revizije ovog procesa osuđeni su na neuspeh. Pet vekova u islamu i nekoliko vekova pre toga u bogumilstvu su veliki period da bi neko mogao da se igra sa istorijom i da je prilagođava svome ukusu.
Pomenuti Nijazi Limanovski u knjizi ,,Islamska religija i islamizirani Makedonci' piše: ,,Zbog vjerskog fanatizma i zabluda pojedini socijalni slojevi medu Makedoncima,muslimanima koji se uglavnom nalaze na nižem prosvjetno-kulturnom nivou, izloženi su stalnim pritiscima iz neprijateljskih pobuda. Cilj ovih presija je da se izjednači vjerska i nacionalna pripadnost, tačnije, da ovakav kurs ostane vječno pravilo. Naime, to je trajni interes neprijateljski orijentisanih sila, vjerskih dogmatika i zaslijepljenih muslimanskih fanatika koji po svaku cijenu žele da vrate točak istorije." Ova knjiga je objavljena još 1989. godine pre nego je započeo raspad bivše Jugoslavije.
U ovom tekstu ćemo se više suočavati sa trenutnim stanjem nego traganje za nekom apsolutnom istinom koja u ovakvim situacijama i ne postoji. Mnogi brojniji i ,,stariji" narodi imaju problema sa svojom prošlošcu i nacionalnom identifikacijom, a kamoli mi koji smo negirani i osporavani od gotovo svih, pa čak i od ljudi iz sopstvenog korpusa.
Pokušacemo, koristeći autore koji su nam dostupni, da damo malo više svetla putujući kroz balkansku maglu. Najdostupniji su nam bili srpski, bugarski i makedonski autori, dok manje albanski i turski koji su se i inače manje bavili ovom problematikom. I opet, u zavisnosti od nacionalne pripadnosti autora, Gora je prikazivana i bila predmet svojatanja. Njeni stanovnici su i Bugari i Srbi islamske veroispovesti i Makedonci muslimani i Albanci i Turci. Ponekad su Gorani i Torbeši, a cesto i neopriedeljeni. Njihov je jezik srpski i bugarski i makedonski, sve u zavisnosti od ugla posmatranja.
O Gori su pisali autori iz gotovo svih balkanskih zemalja, pa i šire. Od srpskih autora pisali su: M. Lutovac, J. Cvijic, J. Hadživasiljevic, J. Trifunovic, M. Milojevic i mnogi drugi. U pojedine projekte su bile ukljucene i citave nacionalne institucije - instituti i Akademija nauka. Od bugarskih autora pisali su: V. K'ncov, J. Ivanov, St. Šiškov, S. Selišcev, E. Milanov i drugi.
Od makedonskih autora pisali su: B. Ristovski, F. Kavajev, G. Palikruševa, A. Stojanovski, B. Vidoevski, N. Limanovski i dr. Od albanskih autora pisali su: S. Pulaha, N. Dokle, Sh. Hoxha, H. Meleqi i dr.
O Gori je pisao i ruski konzul u Prizrenu I. S. Jastrebov, kao i Dankinja Birte Trerup. I danas mnogi predstavnici međunarodnih organizacija prisutnih na Kosovu pokazuju veliko interesovanje za ovaj kraj i ove ljude. Ne znamo šta ih toliko privlači, možda arhaičnost a možda i znatiželja izazvana od suseda.
autor: Sadik Idrizi
Nema komentara:
Objavi komentar