Gora nikad nije bila mesto gde se lako živi, najviše zbog svog geografskog polažaja, međutim nekada je bila puna svojih žitelja- Goranaca a sada je nešto drugačije. U prošlosti se nije dovodilo u pitanje ko smo i šta smo, trudili smo se da se ne zamerimo nikom da ostvarimo neki balans i ostanemo ono što jesmo.

Sada smo počeli medjusobno da se delimo i prepiremo oko toga da smo deo jednog, drugog ili trećeg naroda. I da zbog toga " jedni drugima vadimo oči". Tačno je da nas se većina seti samo kada im trebamo u političke svrhe, a najgore od svega što su naši političari, ljudi koji nas predstavljaju (nisam siguran da li u pravom svetlu) i koji bi trebalo da se bore za naša prava orjentisani samo na svoju ličnu korist .

Čak i ti narodi sa kojima se poredimo, na koje se delimo kažu za nas da se menjamo kao vetar a kako i nebi kada vide da je jedan tako mali narod podeljen na toliko strana? Nekada smo s'ponosom mogli da kažemo " Ja sam Goranac". Važili smo za jedan pošten, vredan i pametan narod kojem je važno samo da ostane u svome zavičaju i sačuva svoju kulturu i identitet. Nažalost danas je nešto drugačije. No nebi se puno zadržavao na toj temi jer ovo nikako nije portal koji se bavi političkim pitanjima. Dodao bih samo da smo i za to sami krivi jer dovodimo u pitanje stvari koje su jasne kao dan.

Znao se neki red, bilo je poštovanja, postojala je neka razlika izmedju starijeg i mlađeg. Bilo je jasno i kako se ponaša na ulici u kafani ili na " Korzo- u", sada smo se navodno promodernizovali, svi radimo iste stvari i pritom jedni drugima zameramo. Imam osećaj da ne gledamo svoja posla. Gde god da se okreneš možeš da čuješ kako jedni druge ogovaramo i da vidiš mnogo zavisti zbog toga što neko ima nešto više nego ostali. Čak i ljudi u zrelijim godinama, glave porodica nisu više što su nekada bili i njima su glavne teme neke stvari koje svakako nisu za njih. Nekada u Gori tome svemu nije bilo mesta.

O običajima, narodnoj nošnji i da ne govorimo nekada je svaka devojka krasila poljane bojama naše narodne nošnje što je danas redak slučaj.

A imamo kao dobar primer naše najbliže komšije kojih je ranije u Gori bilo ispod deset procenata, nisu bili iznad nikoga. A pogledajmo sada sve što požele mogu da imaju i urade. Mislite li da su to postigli međusobnom neslogom, zavisnošću ili nečim sličnim? Dozvolili smo da pored velikog prirodnog bogatstva, dobrih uslova za turizam, vrednih i učenih ljudi i vrsnim majstorima svoga zanata Gora ostane neiskorišcena, sama, pusta. To se menja samo par dana u godini kada se ljudi vrate da osete kako stari kraj miriše. Da osete radost, da se nekako obogate duhom.

Sve ovo prouzrokuje to da je sada odlazak iz Gore želja većine mladih. I ono malo naroda što je ostalo konstantno odlazi, u našoj Gori ima više kuća nego naroda. Sela počinju da liče na domove staraca .

U prelepim seoskim mahalima kada nije letnja sezona na klupicama mogu se videti samo bele kose i dobro izborana lica sa tužnim, grčevitim grimasama. A i ta lica izgledaju tako jer su mnogo prošla jer su ti ljudi uložili svoju mladost, trud, rad, vreme i muke u svoja sela i uopšte u Goru. Sada vide ono što vide. Žao nam je što u ime našeg portala morama da zaključimo da izumire, Gora nestaje polako, stari i ko zna da li ćemo je ako nastavimo ovako sutra i na geografskoj karti videti..

Puno pozdrava sa naše strane.