Leto 2013. godine je prošlo, svih 19 sela u Gori bila su prepuna pesme,igre, radosti i veselja. Kako i ne bi kada su u velikom broju kao i do sada stigli naši ljudi koji rade širom Evrope i jedva su čekali da se vrate u svoj dom. Proslave i svadbe su trajale danima, baš kao i dobro raspoloženje. Seoske ulice su bile prepune automobila, a mogli su se čuti i glasovi mlade dece koja govore, pored maternjeg jezika i srpski, nemački , francuski... Svi su bili raspoloženi i svi su se trudili, da nešto proslave.
Svadbe su okuplile veliki broj ljudi, ali nisu izostali ni porodični skupovi, koji su jedinstvena prilika da se okupi familija ili se sretne sa prijateljima. Pripreme za svadbe su velike, jer traju najčešće tri dana, pa a svi oni koji izdrze taj tempo cele naredne godine će pričati kako je bilo na veselju a i ostalim danima provedenim u svom zavičaju.
Sigurno da je dolazak u zavičaj, prilika da se uvek nešto poradi oko kuće, ali i da se opušteno druži sa svojima. Druže se ljudi i u gradovima u kojima zive i rade ali u Gori je to opuštenije i nekako je i sve slađe, od vode pa do piva.
Mi ih svakako razumemo jer nas za naš zavičaj vezuju sve vidljive i još više one nevidljive niti, koje su za ceo život neraskidive. Tim nitima smo nekako tako umilno umotani da ne želimo da ih se oslobodimo. Što se godine života gomilaju i sto se više rasterećujemo životnog „trčanja", uljuljkivanje u tim nitima je sve prisutnije i sve prijatnije. Sve više se, sa godinama rasplamsava ta velika želja da naša Gora bude neprekidno uz nas.
U trenucima najvećeg zamora od briga, ili rada, sećanje na zavičaj i na sve one lepe trenutke doživljenje u njemu predstavlja za nas potpunu relaksaciju i još više od toga, deluje kao melem na ranu, koji je mogla da pruži samo majka svojom blagom rukom i još blazim rečima. Niko nije zaboravio svoj rodni zavičaj i njegove ljude, kao ni uspomene na lepe doživljaje u danima svoje mladosti.
Drago nam je da se to pokazalo i ovog leta, kada je Gora ponovo zablistala od sjaja svoje dece i nadamo se da će opet makar malo zabljesnuti već za Novu Godinu. A sigurni smo da se sledeći put u velikom broju vidimo već za Đurđevdan (Đuren).
Nema komentara:
Objavi komentar