Jezik je žilava stvar i ne da se lako promeniti. Osim toga, južnoslovenski jezici su dosta bliski i ponekad su razlike veće unutar jednog jezika nego što su između različitih jezika. U samoj Gori postoji znatna razlika u govoru pojedinih sela. Brodski govorni tip se znatno razlikuje od dološkog i resteličkog tipa. Znam da je naš govor prebogat turcizmima i drugim varvarizmima. O romanskom uticaju pisao smo ranije.
Postoje turske reči koje nemaju zamenu u našem jeziku: bakar, boja, čekić, čizma, džep, (j)orgovan, kalap, katran, kundak, kutija, papuče, rakija, sapun, sahat, šećer, zanaet, pita, burek, somun, boza, salep, kafa, šerbet, dud, arpadžik, jelek, šalvari, fes, alat, barut, čaršija, čaršaf, čobanin, jastek, jorgan, jufka, kajmak, mehana, miraz, sandale, sandak, sirke, torba, avlija, asker, bakšiš, sokak, komšija, merak, pendžer, dućan, čardak, ajmalija, insan, fišek, abdal, abraš, aškolsun, azgan, belki, ažder, sanki, galiba, demija. Mnogo je reči iz arapskog i persijskog jezika koje su preko turskog jezika dospele u naš jezik. Posebno je kod starijih osoba još u upotrebi veliki broj ovih reči: bajrak, evlija, alva, basma, veresije, dušek, dolap, dif, zengij, jetim, musafir, muharebe, memlječet, madžirlak, muštuluk, pišman, pazar, pelivan, rahat, rahmetlija, sakat, sefte, taze, frlji, hajde, hak, halal, haram, šejtan, sevap i dr. Broj turcizama i reči koje su iz persijskog i arapskog jezika preko turskog ušle u naš jezik je veliki. U pitanju je nekoliko hiljada reči i izraza.
Šta mislite iz kojeg su jezika ovi izrazi; ašicare (otvoreno), fira (otpadak), huj (čud), lejlek, maša, zor, serbes, hambar, zembilj, testere, kazan, babo, čoha, ćilim, pekmez, turšija, perda, džam, šamija, šećerpara, ravanija, hošaf, pustećija, ćehre, terezija, tava, taraba. Sve su redom iz persijskog. A sledece: kantar, mutvak, behar, sedžada, džamija, vakat, iljać, ćibrit, hamam. Iz arapskog. Dok su dimije, tefter i škola iz grčkog jezika. Akademik Jašar Redžepagić je o persijskim uticajima kod nas objavio knjigu Islamsko-persijska kultura i uticaj persijskog jezika u nas.
Albanski uticaj na goranski govor je izraženiji u selima Gore u Albaniji dok je u kosovskom delu Gore neznatan. U upotrebi su samo neki izrazi: karpa, krepica, st'rga, grika, nusa (nevesta) i možda još po neki. U albanskom delu Gore pod uticajem škole i administracije došlo je do znatnih promena u strukturi jezika. Mnogi novi izrazi su albanske konstrukcije koje su modifikovane i uklopljene u gramatiku našeg govora: se takojsalje (susreli se), ga burgojsalje (zatvorili ga), go lirojsalje (oslobodili ga), završila tetvjećare (završila osmi razred), davam mesim vo ćikli ult (predajem u nižim razredima).
Inace, bilingvizam (upotreba dva jezika u komunikaciji) je osobina koja je prisutna kod balkanskih naroda. Tako je i u Gori s one strane granice gde je albanski službeni jezik dok "našinski" govorni. U Župi je bošnjački bio do nedavno ,,tajni" jezik koji se koristio u posebnim prilikama. I u samom Prizrenu je i po nekoliko jezika prisutno u jednoj porodici. To je bogatstvo a nikako i smetnja.
U kosovskom delu Gore pod višedecenijskim uticajem škole i administracije na srpskohrvatskom jeziku uočljivo je približavanje književnom jeziku. Pripadnici našeg naroda koji su se iselili u Tursku i sačuvali jezik najviše primječuju promene koje je pretrpio naš govor. Za njih je naš govor originalan ukoliko sadrži veći broj reči iz turskog jezika.
Velika je šteta što se do sada nismo bavili proučavanjem naše istorije i kulture. Uvek su to drugi činili na način i po ukusu koji je njima odgovarao. Mi smo ostajali po strani. Ako bi neko od naših nešto pokušao, imao je više kritičara nego čitalaca. Postoje čitave oblasti koje pružaju mogučnosti da se naučno obradi naša prošlost. Posljednji je trenutak da se zabeleže neke stvari iz oblasti lingvistike i folklora jer nestaju u vremenu ubrzane urbanizacije i promena. U albanskom delu Gore mnoge je stvari sačuvao i zabeležio Nazif Dokle. On je sam uradio više nego neka institucija. I nakon rata na Kosovu pojedinci iz kosovskog dela Gore još ne shvataju pogubnost ideja Srpske akademije koja je u proteklim godinama "usrećila" srpski narod. Nedavno je u Beogradu svoju knjigu o Gori štampao Behadin Ahmetović. Oni koji su pročitali knjigu kažu da je to anahronizam bez premca. Da je knjiga objavljena pre petnaestak godina, mogli bi ući u ediciju ,,olako obećana brzina", a ovako ona potvrđuje tezu o večitosti Don Kihota.
A kad smo kod ,,olako obećane brzine" moram se još jednom vratiti na 1990. godinu kada su se u Gori desile stvari koje ce u osnovi promeniti tok istorije.
Naime, te godine se Gora osamostaljuje i postaje zasebna opština. Grupa ljudi bez saglasnosti naroda 26. jula 1990. godine, nakon viševekovnog zajednickog života, donosi nepromišljenu odluku o formiranju zasebne opštine Gora. I šta smo dobili u narednih nekoliko godina? Ništa. Podvojenost i mržnju. I danas plaćamo račune koje je napravila ona "družina"....
A narod u Gori je devedesetih godina prošloga veka bio izložen neviđenom medijskom teroru. Milošević je doživljen kao spasilac, novi Tito. Tako se predstavljao. Na proslavi godišnjice "jedinstvene" Srbije 28. marta 1990. godine, na sada čuvenoj Buki, bile su pomešane fotografije Tita i Miloševica (pola-pola). Bio je prisutan i general Stevan Mirković da pojača efekat doživljaja, jer je narod verovao Jugoslovenskoj armiji. Sve je to bilo isplanirano negde na drugom mestu, a ovde je prikazana predstava.
U jesen te godine su organizovani i prvi višepartijski izbori koje je pratila podela koja se dogodila u Gori. Uoči izbora, 18. novembra 1990. godine, došlo je do fizičkog napada na pristalice SDA u Globočici, Vraništu i Dragašu. Razbijano je na desetine automobila i povređeno više ljudi. Ovaj napad je organizovala pomenuta ,,družina" uz podršku i pomoć policije.
autor: Sadik Idrizi
Nema komentara:
Objavi komentar